Monah stogodišnjak sa laptopom
Sveta gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja, pevao joj je sveti vladika Nikolaj Žički.
Atos se najčešće naziva monaškom državom unutar Grčke koja je podređena Vaseljenskoj patrijaršiji. Čini je 20 manastira podeljenih u pet grupa, a srpski manastir Hilandar prvi je u četvrtoj grupi i dolazi u red najstarijih svetinja, jer se prvi put njegovo ime pominje u jednom dokumentu iz 1015. godine. U manastiru Hilandar živi oko 20 monaha i još toliko nalazi se u skitovima, kelijama i na metosima (manastirski zemljišni posedi).
Tokom četvorodnevnog boravka na Svetoj gori, reporter "Vesti" je bio deo petočlane grupe iz Beograda i Nemačke koja je posetila manastire Pantelejmon, Kastamonit, Zograf, Hilandar, Esfigmen, skit Sv. Andreje, Stari Rusik gde je sveti Sava započeo svoj monaški i duhovni život. Bili smo i na metohu Kakovo.
Monaški i podvižnički opisao je Vojislav J. Đurić, u predgovoru knjige "Sveta Gora Atonska" Panajotisa Hristua, kao molitveno tihovanje.
"Pravoslavlje ili smrt"U manastiru Esfigmen borave ziloti, monasi poznati po strogosti kada je reč o očuvanju pravoslavne vere. Na ulasku u manastir sreli smo starog monaha koji je prodavao ikone i crne majice na kojima na grčkom piše: "Pravoslavlje ili smrt", što je parola zilota. Uslov za ulazak u crkvu bio je da obučemo njihove košulje sa dugim rukavima. Na kraju su nas ispratili rečima da možemo da dođemo u posetu bez najave. Tom prilikom smo saznali da su u ovom manastiru i dvojica Srba. |
Buđenje u dva, tri ili četiri sata ujutro u manastiru oglašavaju monasi udaranjem čekića u dasku ili metalnu ploču a ponegde i zvonima. Posle molitve u potpunom mraku manastirske crkve uz slabu svetlost sveća, koja traje do dolaska jutarnje svetlosti, sledi doručak u trpezariji gde se ista hrana služi monasima, radnicima i gostima. Za vreme doručka jedan monah čita iz svetih knjiga. U trpezariji tada nema razgovora. Posebnim zvukom označava se kraj doručka i svako se prihvata svog dela posla.
Na metohu Kakovo živi monah Jovan Radojičić, najstariji na Svetoj gori, koji ima 103 godine. Iako u dubokoj starosti, on deluje krepko, sa pamćenjem koje zadivljuje. Vrlo raspoložen za razgovor i susret sa našim ljudima, pogotovo ako pomenu da su iz okoline njegovih rodnih Umčara, sela kod Beograda. Pokazuje nam najnoviji broj "Iskre" štampane u Birmingemu koja u podnaslovu nosi poruku - ljudi traže slobodu a sloboda ljude!
Jovan Hilandarac je rođen 10. maja 1907. Iz Srbije je pred kraj Drugog svetskog rata prebegao u Englesku a otuda, posle smrti supruge, došao u Hilandar i zamonašio se. Otac Jovan objavio je nekoliko knjiga poezije, a najpoznatija je ona pod nazivom "Tuđinče". Zimus je počeo da radi na laptopu pošto mu je teško da kuca na pisaćoj mašini. Uprkos godinama, sačuvao je oštroumnost i svežinu.
Pre tri godine, u crkvi mu je prišao jedan mlad čovek i rekao da mu želi da doživi 100 godina. Otac Jovan mu je odgovorio: Ne želiš mi dobro, brate. Ja već imam 99 godina.
Savet oca RafailaOtac Rafail kaže da svako mora da zna jednu molitvu koju treba da ponavlja svakodnevno: |
U kolibi u Kareji, administrativnom sedištu Svete gore, nedaleko od skita Sv. Andreja, živi potpuno sam monah Rafailo, starac od 80 leta. Nosi breme godina ali i bolesti.
Jedna noga mu je plava i otečena a posle pada preko praga u sobi, polomio je palac. Zbog toga se teško kreće pa ne uspeva ni da obradi malu baštu sa po nekoliko strukova luka, paprike i paradajza. I staza do njegove kolibe zarasla je u travu, tako da je član naše grupe Stanko Jokić lutao tražeći kolibu oca Rafaila iako je dan ranije bio kod njega. Kada ga upitate odakle je, otac Rafail stisne šaku i kaže:
- Ja sam iz Lazarevca, ja sam Kolubarac a oni su najjači u boju!
Oseti se ponos i odlučnost u glasu ovog monaha koji dane provodi u molitvi i podviženju. U Grčkoj živi 51 godinu, a na zidu drži sliku unuka Miluna (42) iz dečjih dana.
U Kareji je i kelija isposnica svetog Save srpskog koju je osnovao 1119. Danas je tu starešina otac Nikodim koji je na Svetu goru došao iz Teslića, odnosno manastira Liplje. U trenutku naše posete monah Nikodim je orezivao ruže. Iako nije bio mnogo raspoložen za razgovor, jer je žurio da pozavršava započete poslove pre večernjeg bogosluženja, otac Nikodim nam je pokazao keliju isposnicu u kojoj boravio sv. Sava, počastio nas kolačima i nastavio da razvuče creva za vodu kako bi natopio baštu...
