Pravosuđe sluga vlasti
Srpski političari imaju veliki uticaj na pravosuđe, ne samo učešćem u izboru nosilaca pravosudnih funkcija, već i slanjem poruka putem medija kojima unapred označavaju krivce, signalizirajući sudovima i tužilaštvima šta u određenim postupcima treba da rade, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo, ističući da zastrašenost sudija i tužilaca traje još od neuspele reforme sudstva 2009. godine.
U istraživanju o stanju u pravosuđu, CINS tvrdnje potkrepljuje navodima Saveta za borbu protiv korupcije i Zaštitnika građana Saše Jankovića. Savet u Izveštaju o stanju u pravosuđu, objavljenom u martu ove godine, kao jedan od najvećih problema izdvaja pritiske na tužioce i sudije koji putem izjava političara dobijaju uputstva i upozorenja šta moraju da rade.
U godišnjem izveštaju zaštitnika građana Saše Jankovića navodi se da postoji snažna percepcija, koju je teško materijalno dokumentovati, da su sudska i tužilačka funkcija pod snažnim uticajem političke vlasti.
Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar policije, ocenio je u izjavi za "Vesti" da je uticaj medija na pravosuđe veliki, ali i da je ogroman uticaj političara na medije.
Tužioci po meri vlasti
Javne tužioce formalno predlaže Vlada Srbije, kojoj deo kandidata predloži Državno veće tužilaca, a bira ih parlament. Takav izbor je, prema rečima tužioca Gorana Ilića, propusni kanal za pritisak politike na tužilaštvo i izbor političkim procesom.- Niko ko nije po volji aktuelnoj ili svakoj drugoj vlasti ne može da dođe na neko važno mesto u javnom tužilaštvu. Kad se to ima u vidu, drugačije vrste direktnih pritisaka i nisu potrebne budući da na važna mesta dolaze ljudi po volji politike - kaže Ilić.
- Izbor tužilaca i sudija i razrešenja govore da su reforme od 2000. godine dovele pravosuđe do pozicije gde se ne može govoriti o nezavisnosti, mada ima i imunih na naloge i urgencije koji su svetla tačka pravosuđa - ukazuje Prelević.
On iznosi primer sudije Vladimira Vučinića čiju smenu tumači kao pokaznu vežbu šta se može desiti sudijama koje ne slušaju vlast, već se drže zakona. Kao sramotan ističe i način penzionisanja bivše predsednice Vrhovnog suda Vide Petrović Škero, a vidi ga kao dokaz da se pravosuđem bave ljudi koji ga ne razumeju.
- Ima, nažalost, dece koja obožavaju da se igraju reformama pravosuđa, a davanje tih ozbiljnih igračaka kojim mogu da povrede i sebe i nas krajnje je neozbiljno - zaključio je Prelević.
CINS iznosi konkretne primere iz srpskog pravosuđa i podseća da je premijer Aleksandar Vučić u junu 2014. najavio smenu četiri načelnika policijskih uprava i označio Dragoslava Kosmajca kao "najvećeg narko-dilera u Srbiji". Tada je govorio ne samo o njegovim vezama s policijom, već i da je to čovek čije ime niko ne sme da izgovori.
Karić bez optužnice
Protiv Bogoljuba Karića, koji je u bekstvu, deset godina se vode istrage zbog sumnji da je zloupotrebio položaj i naneo štetu kompaniji Mobtel u kojoj je država bila jedan od suvlasnika. Optužnica do danas nije potvrđena, a Viši beogradski sud je poslednju, izmenjenu, u aprilu vratio Višem javnom tužilaštvu na dopunu.
Kosmajac je u novembru uhapšen, ali ne zbog trgovine drogom, već zbog sumnje da je utajio porez, zloupotrebio položaj podstrekivanjem, počinio prevare, protivpravno zauzeo zemljište i falsifikovao isprave. U jesen 2015. godine Više javno tužilaštvo je optužilo Kosmajca za nezakonito vlasništvo nad parcelom od 7,5 ari. Optužnica je vraćena na dopunu i opet podignuta, ali nije potvrđena. Druga optužnica iz maja ove godine Kosmajca tereti za utaju 4.000 evra poreza, ali ta optužnica je odbijena jer je sud utvrdio da je to mogući prekršaj, a ne krivično delo!
U policijskoj akciji "Rezač" u decembru prošle godine uhapšeno je 80 ljudi, među kojima i bivši ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, pod sumnjom da su državu oštetili za oko 7,8 milijardi dinara. Mada je posle akcije ministar policije Nebojša Stefanović govorio da su dokazi čvrsto i temeljno prikupljeni i da očekuje presude, do kraja februara svi su pušteni, a MUP je do sredine juna protiv 93 osobe podneo 17 prijava.
Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa, ukazuje za "Vesti" da se, ako izostane očekivani ishod suđenja, u javnosti stvara netačan utisak da su tužilaštvo i sud korumpirani, a da je policija odradila posao. Ona smatra da su tužioci i sudije i danas zaplašeni neuspelom reformom pravosuđa i da tako zaplašeni osluškuju šapate političara.
Politička golgota sudije Vučinića
Bivši sudija Specijalnog suda Vladimir Vučinić je posle odluke o privremenom vraćanju pasoša Miroslavu Miškoviću imao brojne pritiske i na kraju je prešao u advokate. Vučinić kaže da bi opet uradio isto jer se vodio zakonom i ukazuje da zvaničnici nemaju ovlašćenja da komentarišu sudske postupke jer takve izjave, ukoliko dolaze od čelnih ljudi u državi, mogu da utiču na svakoga ko dođe u dodir s predmetom.
Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, ocenju da mediji nekritički prenose stavove jakih političkih figura o tome kako treba da izgleda neki sudski postupak, a pravosuđe je ponekad podložno toj vrsti pritisaka.
- Mediji su već dugo glavni prenosilac poruka izvršne vlasti kako bi sudstvo i tužilaštvo trebalo da se vladaju i odlučuju. Međutim, da nema dovoljno podložnih da prime instrukcije, to ne bi to bilo jednostavno - kaže on, dok Nenad Stefanović, zamenik tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu, smatra da se od 2009. i 2010. godine u sudije i tužioce uvukao strah da bi izvršna vlast u svakom momentu mogla da ih smeni.
Goran Ilić, zamenik republičkog tužioca, kaže da je problematično kada hapšenja najavljuje ministar, uz ocenu da to odaje utisak kako je sve motivisano političkim razlozima, iako najčešće nije tako.
- Kada tužilac preuzme postupak, ministar nema, niti sme da ima saznanja o njegovom toku, osim kada postoji pritužba tužioca na nepostupanje policajca - pojašnjava Ilić.
Miroslava Miškovića su političari često navodili kao primer borbe protiv korupcije. Suđeno mu je za višemilionske malverzacije sa putarskim preduzećima, ali je oslobođen je optužbi za korupciju, a nepravosnažno osuđen na pet godina zbog pomaganja sinu Marku u utaji poreza.
Kada suđenja za korupciju budu okončana, kako kažu u CINS, kazne su većinom uslovne, a od 2013. do kraja 2015. godine više od pola presuda je bilo oslobađajuće i odbijajuće. Suđenja su preduga, često ih prate odlaganja ročišta, nedolasci svedoka i izmene optužnica. CINS navodi da su do kraja 2015. godine na prvostepenim sudovima 583 suđenja za krivična dela trajala duže od deset godina.
