Vidovdan na Kosovu nema ko da slavi
Srbi danas obeležavaju Vidovdan, 627. godišnjicu boja na Kosovu, pomen na stradanje Srba i kneza Lazara u bici protiv turske vojske na Kosovu Polju 1389. godine. Vidovdan će biti obeležen nizom manifestacija, ali centralni događaj je, kao i svake godine, jutarnja liturgija u manastiru Gračanica i parastos junacima na Gazimestanu. Službu će, kako je najavljeno i ove godine služiti srpski patrijarh Irinej.
I ovaj Vidovdan Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji dočekuju sa istim problemima: krhkom bezbednošću, lošom ekonomskom situacijom i besperspektivnošću. Sve to je dovelo da do toga da se u proteklih godinu dana sa KiM odselio znatan broj Srba, te da se po mišljenju mnogih "nikad manje" nije zadržalo na kućnom pragu.
Jedan od onih koji je ostao je otac Darko Marinković, sveštenik crkve Svetog Nikole u Prištini. On, njegova supruga i dvoje mališana su jedina srpska mlada porodica u tom gradu i svakodnevno se susreću sa mnogim problemima.
Narod samo želi da ode
- Budućnost Srba na KiM me uznemirava jer je sve više onih koji žele da odu odavde. Sa punim računom novca ili bez igde ičega, narod samo želi da se skloni odavde. Narod mi kaže - pope, svi nas zaboraviše. Dođu samo kada treba da se glasa, počnu da asfaltiraju ulicu i ostave na pola. To je banalan primer običnog čoveka sa sela kome treba samo malo asfalta i kanalizacije do kuće i ni to ne može da mu se učini ako ne glasa kako mu je naloženo - kaže otac Darko Marinković, paroh prištinske crkve.
- Sama pomisao da neko živi u gradu gde je nekada bilo više od 40.000 Srba, a danas živi nas 20-ak, nije baš sasvim jednostavna. Ali, s druge strane, nama je izuzetno drago što možemo ovde da budemo, ne samo u vreme proslavljanja našeg najvećeg nacionalnog praznika, nego svaki dan. Vidovdan u Prištini izgleda sasvim mirno jer nema više ko da ga proslavi - kaže za "Vesti" otac Darko.
Pročitajte još:
* Albanski političar: Srbija ima pravo da gradi na Kosovu
Centralna proslava je Vidovdana u Gračanici, koja je "centar duhovnih i kulturnih dešavanja".
- Tamo ću i ja otići da dočekamo našeg patrijarha i vladike. U Prištini će tog dana ostati naše porodice, kojima nije svejedno da taj dan sede same, ali su se nekako saživele sa tim strahom i mogućim provokacijama. Navikli su - ističe on.
Ocu Darku Marinkoviću je ovo sedmi Vidovdan koji obeležava na Kosovu i Metohiji.
- Vidovdan je za nas Srbe najveći nacionalni, duhovni praznik. Srbi nisu izgubili bitku na Kosovu, Srbi nisu lud narod da slave poraze. Slavimo pobedu, jer u to vreme niko nije uspeo da zaustavi tursku imperiju i turskog sultana koji je osvojio je gotovo celu Aziju i krenuo na Evropu. To je uspela jedna mala pravoslavna država koja je bila rastrzana svađama velikaša posle smrti cara Dušana. Suprotstavila se Turcima i opredelila se za carstvo nebesko - pojašnjava naš sagovornik.
Bog pomaže samo dobrima
- Svake godine mi živimo i očekujemo da će nam ovaj Vidovdan doneti nešto bolje, da ćemo makar biti jedinstveni. Da ne vičemo parole predsedniku države i princu, da ne vređamo premijera. Ponekad sam ogorčen i na vlast, na političare i pojedince koji vređaju i vređaju. Patrijarh Pavle je rekao: da smo mi dobri, Bog nam ne bi uzeo Kosovo. A kada budemo dobri, ono će nam se samo vratiti. To dovoljno govorio o nama - primećuje otac Darko.
U razgovoru za "Vesti" on primećuje da osim što sve više ljudi odlazi sa KiM, sve ih se manje vraća i dolazi o prazniku na Gazimestan:
- Sve nas je manje ovde. Ne samo nas koji živimo, već i onih koji se sete Vidovdana. Iz godine u godinu sve je manje ljudi - žali se otac Darko.
Bezbednost, pojašnjava, jeste problem, ali da se plaši da je taj problem možda samo i "paravan za otuđene ljude, koji ne mogu ili ne žele da dolaze".
- Osim toga što su otuđeni, mnogi su i ispranih mozgova. Politika se tako sprovodi ovde na terenu, a tako i u centralnoj Srbiji da narod sistematski vremenom otupi od svega. Ne znam da li se igde više govori Kosovo je Srbija? Na žalost, više se to izgovara u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj, nego u Beogradu i samom Kosovu gde Srbi žive - podvlači on.
Otac Darko pojašnjava da su Srbi na KiM svoj život sveli na puku egzistenciju, na obezbeđivanje novčanih sredstava ili nekretnina u Srbiji.
- To je na žalost tako. Našli smo se u vremenu da se prilagodimo da imamo kakav takav život ili da nas nema uopšte - upozorava otac Darko.
Postavljen spomenik caru Lazaru
U severnom delu Kosovske Mitrovice, u centru grada na kružnom toku juče je na betonsko postolje od 2,5 metara postavljen spomenik caru Lazaru, visok 7,5 metara i težak 7,5 tona. Spomenik bi danas, na Vidovdan, svečano trebalo da otkrije direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Car Lazar je predstavljen sa mačem u jednoj ruci, dok drugom rukom pokazuje prema Gazimestanu.
Postavljanje spomenika pratio je veliki broj građana, a za to vreme saobraćaj u centru Kosovske Mitrovice bio je blokiran. Odluku o postavljanju spomenika na jednoj od sednica doneli su odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica. Radove na postavljanju spomenika izvodile su dve albanske firme VDP i "Braća Pacarizi". Mediji na albanskom jeziku ocenjuju da je postavljanje ovog spomenika "otvoreno izazivanje" vlade u Prištini.
