Daj mi, bože, vlasti krug, da Vučićev budem drug
Pomislih da ludim otkad uhvatih sebe kako mi se, dok slušam Vučićeva lamentiranja o neprestanom radu od 26 sati dnevno, o reformama, modernoj Srbiji, napretku i boljem sutra, na njegovim ramenima priviđa Đinđićeva glava. Iste poruke, drugačija forma. Ista taština, drugačija ubeđivanja. Ista praznina, drugačija praznina. Para nema, pa ko god i šta god da priča.
Ali, otkako je jedan od nosača Đinđićevog kovčega i njegov neutešni "prijatelj", poznat po statiranju u izanđalom "cenzus" bendu "Čeda, Boris, Čanak", izrazio nameru da sa bivšim radikalima, protiv kojih se taj isti Đinđić borio, deceniju kasnije formira novu srpsku vladu, shvatih da je sa mnom sve u redu i da je to samo obrazac kojim zapadnjački tutori "filuju" ovdašnje političare, koristeći njihovu "volju za moć" za svoje potrebe.
Pročitajte još:
* Premijer se ne plaši haosa: Evo šta je poručio hejterima
Najjadnije je što ih već 20 godina “filuju” na isti način, smatrajući valjda da Srbi nisu dosegli nivo svesti da bi im formiranje neprirodnih koalicija, prelatanje i postizborno raskidanje koalicija vređalo inteligenciju i dostojanstvo. To i ne vređa zdrav razum koliko lakomost, beskičmenjaštvo i neprincipijelnost domaćih političkih aktera koji bi prodali “veru za večeru”. Kao i njihova glupost koju potvrđuje činjenica da je Vučić za mesec dana od izbora uspeo sve da ih rascepka na sitne komade “ko mače muškatlu”.
Elem, Boško i Sanda su raskinuli čim su saznali da su preskočili cenzus i uskočili u parlament jer Boško hoće a Sanda neće kod Vučića na kanabe. Čeda odmah ostavio svoje “muzičare” i svo znanje i iskustvo, ali i podeblji dosije, stavio Vučiću na raspolaganje. Doduše, možda će te dosijee staviti i Boris i Čanak, ali ih još niko nije zvao, a oni uplašeno ćute.
Ipak, najveći izborni uspeh američkog školarca Vučića jeste podela koju je uneo u redove svojih dugogodišnji koalicionih partnera - socijalista. Zavadili se Dačić i Ružić, a perje letelo od Studentskog trga do centrale naprednjaka na Novom Beogradu. Tu čak ni Mrka više ne može ništa da učini.
Svojim ponašanjem domaći političari pokazuju da im stvarno nije važno ko, šta i kada govori. Pokazuju da im je jedino važno da se dokopaju vlasti i državnih para i da opravdaju sredstva kojima su ih zapadnjaci “filovali” godinama unazad. Možda bi, ipak, zlu ne trebalo, mogli da imaju na pameti kako je prošao prethodni zapadnjački miljenik Slobodan Milošević. Jer isti je to obrazac i ista praznina.
