Klin i čekić za Srbiju

U Varšavi će 8. i 9. juna biti održan ovogodišnji redovni samit NATO-a i na tom skupu bi Makedonija trebalo da bude primljena u redove zapadne vojne alijanse, obelodanjeno je u tekstu koji donosi Raša tudej (RT). Sledeća zemlja na listi želja NATO-a i EU je - Srbija.

Reuters

Žele apsolutnu kontrolu: Angela Merkel sa članovima svoje vlade u Berlinu

Ovo širenje na Istok je produžetak politike eskalacije koju vodi Zapad, a Nemačka u svemu tome aktivno učestvuje. Ishod budi neprijatna sećanja na negdašnje težnje velikih sila ostvarivane uz pomoć "klina i čekića", zaključuje autor opsežne analize, slobodni novinar i bloger Zlatko Perinčić, kao gost RT.

- Vlada u Berlinu žari i pali po Balkanu zajedno sa moćnicima NATO-a i EU. Neprestani pokušaji da se srpska neutralnost oslabi snažnijim povezivanjem sa evroatlantskim strukturama rađa novu nesigurnost na Balkanu. Njenim sve tesnijim vezivanjem za NATO nastoje da gurnu Srbiju protiv Rusije, uprkos tome što većina stanovništva Srbije odbija pristupanje zapadnom vojnom savezu. Bezbednosti u Evropi biće samo sa Rusijom, a ne protiv nje. Situaciju će destabilizovati i faktičko primoravanje Srbije da prizna Kosovo, kao preduslova njenog pristupanja EU.

Jasne obaveze

"U principu, saradnja sa Rusijom, čak i na vojnom planu, ne stoji na putu članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, Srbija je kao kandidat za prijem obavezna da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sve do prijema uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", navodi se u odgovoru vlade u Berlinu na upit iz partije Levice.

Ovo je stav Sevim Dagdelen, poslanice iz redova nemačke partije Levice. Kao članica parlamentarnog odbora za spoljnu politiku u Bundestagu ona je ovom izjavom oštro kritikovala nemačku vladu, ali se ništa nije promenilo. Sve i dalje "ide po planu", kaže autor analize.
Radi razumevanja predistorije ovakve politike prema Srbiji, neophodan je pogled u daleku prošlost, čak i do pet vekova unazad, u vreme kada su Turci (neuspešno) opsedali Beč (1529, pa 1683. godine). Još tada je Evropa znala za strateški značaj Balkana - onaj ko kontroliše taj deo kontinenta, delom kontroliše i Evropu.

Hrvati naseli na slatka obećanja

Da bi "zasladio" Hrvatima ulazak u EU, uoči referenduma u januaru 2012. godine, Berlin im je obećavao milijarde i radna mesta, pa je 66,27 odsto glasalo za. Ali, od 4,5 miliona onih sa pravom glasa, izašlo je 1,9 miliona (43,5 odsto), dok je u dijaspori glasalo samo tri odsto. Kada bi se danas izjašnjavali o EU, oko 70 odsto stanovnika Hrvatske bi glasalo protiv članstva, tvrdi autor analize Zlatko Perinčić i dodaje da je toj državi privreda uništena privatizacijom, pa sada mnogi nezaposleni teže odlasku u Nemačku ili negde drugde. Novcem EU finansirana je samo gradnja auto-puteva i šoping molova, a nemački trgovinski lanci su zaposeli tamošnje tržište i prodaju svoju robu po višem cenama nego u Nemačkoj.
Sve to vide i ljudi u susednoj Srbiji, pa im je jasno šta čeka strukturno slabu zemlju u EU. Tu im je i primer Grčke kao pastorka Brisela.

Nemački poslanici su 1848. godine (na prvom zasedanju u Frankfurtu) već sanjali o tome da istovremeno drže u rukama "klin i čekić", pa da ga zabiju između Slovena na severu i onih na jugu. Težili su zoni slobodne trgovine na Balkanu i izlasku na Jadran i Crno more, uz već ukalkulisan raspad Austrougarske carevine i uspon nemačkog Rajha. U junu te godine organizovali su u Pragu Sveslovenski kongres na koji su pozvani Hrvati, Poljaci, Rusi, Slovenci, Slovaci i Česi. Čeh František Palacki je organizatorima rekao da "nije neprijatelj ni Rusije, ni Nemačke, ali je neprijatelj ekonomskog pokoravanja". Ovo proročanstvo se danas uveliko ostvaruje jer Nemačka u jugoistočnoj Evropi nastoji da ekonomski dominira nad malim i slabim balkanskim državama, a da ih pri tom veže za sebe preko EU i NATO-a.

Sloveni su se prvi put ujedinili 1918. nastankom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, što je bio težak udarac pominjanoj nemačkoj politici prema ovom regionu. Ništa nisu promenili ni ulazak nemačkih trupa u Zagreb 1941. godine i potonja četvorogodišnja fašistička diktatura Ante Pavelića jer je posle rata nastala Jugoslavija i potrajala još gotovo pola veka.

Rusija trn u oku

Za Berlin je važno da Srbija ne bude u sferi uticaja Rusije jer jedina na karti Balkana nije u NATO i EU, a pri tom naginje ka savezu sa Moskvom.
Čak 73 odsto mladih u Srbiji je za okretanje ka Istoku, tvrdi Centar za evroatlantske studije iz Beograda (koji podržavaju NATO, Evropska komisija, ambasada Norveške, nemačka Fondacija "Fridrih Nauman" i Rokfelerova fondacija), kao ogranak Atlantskog saveza iz Vašingtona. Glavni zadatak im je da napadaju Rusiju i omladinu u Srbiji navedu na liniju NATO/EU, ističe autor analize Perinčić i dodaje da je to izuzetno teško postići posle agresije NATO-a na Srbiju 1999. godine.

Nemačka je žurnim priznavanjem nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 90-ih godina ponovo dobila šansu da "čekićem zabije klin" među Slovene i zakorači na Balkan, ističe autor analize.
Nemačka nastoji da Srbiju kao poslednjeg "nestabilnog" kandidata uvede u Uniju, a nestabilna je zato što ni među stanovništvom, ni kod svih članova vlade nema većine koja podržava ulazak.

Mada se Srbija, izmenama Ustava 2006. godine obavezala na neutralnost, nemačka strana to previđa i "aktivno radi na njenom približavanju zapadnoj vojnoj alijansi". Taj posao se radi uz pomoć blagih, uvijenih, zvaničnih fraza o "podršci nemačke vlade želji srpske vlade za približavanje evroatlantskim strukturama, poput Partnerstva za mir". Upozorava se da dalje jačanje odnosa sa NATO zavise od "volje Srbije". Napominje se da plebiscit o ovoj temi nije poželjan, pa je i premijer Aleksandar Vučić izjavio 1. marta ove godine da neće biti NATO referenduma.