Neizručivanje radikala Hagu prepreka na putu ka EU?
Evropska komisija pre nekoliko dana najavila je analizu odluke beogradskog Višeg suda o neizručivanju funkcionera SRS-a Tribunalu u Hagu.
Baš time je, između ostalog, Hrvatska uslovljavala Beograd za otvaranje poglavlja o pristupanju EU, pa se postavlja pitanje da li je ovo potencijalna teško premostiva prepreka u nastavku evrointegracija Srbije.
Vojislav Šešelj vratio se iz Haga kao pobednik. Funkcioneri SRS Vjerica Radeta, Petar Jojić i Jovo Ostojić neće se vratiti kao pobednici jer u Hag, barem za sada, neće ni otići.
Hrvatska takvu odluku našeg suda vidi kao podsticaj da Hrvatska blokira pregovore Srbije i EU, kao što su pokušali i zbog oslobađajuće presude Šešelju.
- Do toga bi došlo i da nije se desio ovaj slučaj sa oslobađanjem Šešelja, jednostavno zbog toga što je ta nova Hrvatska vlast, u liku Karamarka i radikalizovanog HDZ koji je radikalizovao celu političku scenu u Hrvatskoj , i oni sad žele da pokažu mišiće prema susedima, naročito prema Srbima. Na taj način, zloupotrebljavajući bilateralne odnose oni zapravo ubiraju unutrašnje političke poene, kako kod svojih birača, tako i kod drugih, kao vidite kako oni imaju čvrstu ruku i ne daju Srbima da rade šta hoće - rekao je direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
Od Srbije će se zahtevati više za ulazak u EU
Hrvatska je već u dva navrata blokirala otvaranje poglavlja. Iz Evropske unije odmah je stigla osuda tog hrvatskog poteza, a i dalje se se radi na tome da se taj problem prevaziđe. Presednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da je put ka Evropi svih zemalja koje su u fazi pregovora u ovom trenutku težak, zbog problema u samoj Uniji.
- EU se suočava sa jedne strane sa sve većim izazovima, a sa druge strane se suočava sa propustima u onim situacijama kada je taj put bio mnogo lakši. Prema tome i mi smo to znali. Što više traje vremenski taj trenutak u kome počinjemo taj proces pregovaranja, on će biti sve kompleksniji i teži, zato što će se od nas zahtevati mnogo više nego što se zahtevalo pre 10, 15, 20 godina - navela je Sonja Liht iz Beogradskog centra za političku izuzetnost.
A jedan od zahteva, koji doduše nikada nije bio zvaničan od strane EU je i priznavanje južne Srpske pokrajine kao samostalne države. Nedavno je potpredsednica EP i izvestilac za Kosovo, Ulrike Lunaček rekla da, iako nam nije neprijatelj, da će Srbija morati da prizna Kosovo ukoliko želi da uđe u EU.
