Nemačka nas želi u EU
Vakuum koji je postojao u diplomatskim odnosima Srbije i Nemačke posle odlaska dr Ive Viskovića u leto 2013. popunjen je tek u decembru prošle godine, kada je Srbija konačno dobila ambasadora u Berlinu. Za dr Dušana Crnogorčevića premijer Aleksandar Vučić je izjavio da je "karijerni diplomata i vrhunski stručnjak". Tim pre je neshvatljivo zašto rešenje nije nađeno ranije, s obzirom na to da je još i Albert Ajnštajn opravdano primetio da "snažnim državama nisu potrebni ambasadori jer njihova snaga govori za sebe", a da je "za male države važno kako se izražavaju".
Gospodine Crnogorčeviću, da li su ovakvi zastoji uobičajeni u diplomatskoj praksi?
- Nisu uobičajeni, ali su se povremeno dešavali i drugima. Sećam se dok sam bio u Bukureštu da SAD jedno vreme nisu imale ambasadora u Rumuniji, ali se to uopšte nije odrazilo na odnose dve zemlje. U današnjem svetu ne treba precenjivati ulogu ambasadora i diplomatije jer su se okolnosti promenile, posebno nakon uvođenja novih informacionih tehnologija. Šefovi država i vlada danas se znatno češće sastaju, posebno u Evropi, nego ranije. Njihovi telefonski kontakti u nekim slučajevima nisu poznati ni ambasadorima.
Znači, ne slažete se sa analitičarima koji su tvrdili da je Srbija tako izgubila na političkom i privrednom planu?
- Ne mislim da je to baš tako. Ako neko želi da investira, on će uvek naći put da dođe do informacija i plasira svoja sredstva u oblasti koje donose visok profit.
Kako ocenjujete nemačko-srpske odnose u sadašnjem trenutku?
- Došao sam u momentu kada su ti odnosi već krenuli uzlaznom putanjom, što je velika prednost za svakog ambasadora. Od samog početka, svi moji kontakti nagoveštavaju dalji pozitivan razvoj saradnje, ne samo na političkom planu, nego i u svim drugim oblastima. Nama je Nemačka drugi partner u spoljnotrgovinskoj razmeni i pojedinačno najveći investitor, i otuda nesporno najznačajniji partner u EU. Kad uporedim sve zemlje gde sam službovao, ovo je za mene najveći izazov imajući u vidu sveukupni značaj Nemačke i obim naših bilateralnih odnosa, posebno ekonomskih. Berlin je izuzetno važan i zbog snažne podrške pregovorima Srbije sa EU.
Koji je bio prelomni trenutak da stvari krenu nabolje?
- To je bila 2013. godina, kada su počeli briselski pregovori. Pokazana je spremnost da se Srbiji pomogne da se kao najveća zemlja Zapadnog Balkana stabilizuje kako bi doprinela bezbednosti regiona. Nemačka ima veliki interes da Srbiju podrži na njenom evropskom putu.
Zbog izbegličke krize evrointegracije Srbije trenutno su u drugom planu za Nemačku i EU. Kakva je dalja strategija srpske diplomatije?
- Proširenje do koga je došlo 2004. godine i kasnije najveći je uspeh EU. Sada oko 500 miliona građana pripada EU. Moguće je da će se zbog proširenja čekati, ali sam uveren da će EU prevazići krizu i izaći snažnija. Za nas je najvažnije da što pre završimo obaveze u pregovaračkom procesu. Imali smo paradoks da izbeglice kod nas dolaze praktično iz EU da bi nastavili put u EU. Srbija se u celoj toj krizi ponašala izuzetno odgovorno, tretirala je izbeglice na human i dostojanstven način i pružila svaku vrstu pomoći.
Neka nova dijaspora
Srpska dijaspora, naročito berlinska, stalno očekuje da ambasada postane mesto kulturnih impulsa i dešavanja, koji ovde veoma nedostaju.
- Očekivanja su opravdana. Dijaspora se dosta promenila - danas imamo jednu edukovanu, mladu, pametnu, sposobnu dijasporu koja na najbolji način predstavlja sve nas. Imamo odlične umetnike, muzičare, stručnjake, pa treba da vidimo šta oni mogu, a šta mi možemo da učinimo. Ambasada ima limitirana finansijska sredstva, ali možemo da ponudimo prostor. To je uspešno funkcionisalo kad je ovde gostovala znamenita kompozitorka i akademik Isidora Žebeljan.
Da li zbog toga očekuje nešto zauzvrat?
- Visoko se uvažava činjenica da je Srbija pokazala spremnost, kapacitet, široku društvenu podršku i političku volju da se maksimalno angažuje u procesu rešavanja jedne od najozbiljnijih kriza koje su zadesile Evropu posle Drugog svetskog rata. Srbija se ponašala evropskije nego neke članice EU. To nisu samo naše ocene.
Evropska ideja je u osnovi dobra, ali sve je više otpora?!
- Od EU su sve zemlje članice samo profitirale. Da li bi ijednoj zemlji bilo bolje da je ostala sama izvan EU? Po mojoj skromnoj proceni - ne. Mislim da bi izlazak Britanaca, ako u junu glasaju za to, za njih bio veliki ekonomski udar.
Ipak, kada se desila grčka kriza, pa u Španiji i Portugalu, mnogi su rekli da od EU najviše profitira Nemačka?
- Možemo, takođe, da postavimo pitanje koliko su drugi profitirali pre krize. Koliko su manje razvijene članice primile finansijske pomoći od ulaska u EU i tim sredstvima unapredili zemlju u svakom pogledu? Neke novoprimljene članice nisu imale razvijen administrativni kapacitet da iskoriste sva raspoloživa sredstva razvojne pomoći.
Šta očekuje Srbiju?
- Srbija bi kao buduća, manje razvijena članica mogla da računa na značajnu finansijsku podršku da ubrza ekonomski razvoj. Međutim, za nas je bitno što ćemo kroz pregovore o članstvu izvršiti neophodne reforme društva i države i postati dobro uređena evropska zemlja.
Zašto onda Hrvatska staje na put tim reformama u Srbiji, zbog čega su je kritikovali i nemački političari Kirhbaum i Juratović?
- Verujem da će se ovo rešiti jer Srbiji i Hrvatskoj nisu potrebni novi problemi. Srbija je mala zemlja sa osam suseda, a Nemačka je velika zemlja sa devet suseda. Za stabilnost i prosperitet svake zemlje ključni su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja. Zato moramo gledati u budućnost i naš region pretvoriti u region razvoja i saradnje, a ne region problema i sukobljavanja.
Diplomata od karijere
Dušan Crnogorčević je rođen 1948. u Beogradu. Poreklom je iz Boke Kotorske, iz Đenovića. "Moji preci su Srbi. Od 16. veka uglavnom su bili pomorci i trgovci. Imao sam i dva pretka gusara. Kad je Napoleon osvojio Jadran, onda su ta dva moja prezimenjaka gusarila pod engleskom i ruskom zastavom napadajući francuske brodove", ispričao nam je naš sagovornik.
Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1971, magistrirao na Kolumbija univerzitetu u Njujorku 1973/1974, a doktorat odbranio na Pravnom fakultetu u Beogradu 1980. godine.
Diplomatsku službu obavljao je kao savetnik i ambasador u Siriji, Švedskoj, Finskoj Rumuniji, Letoniji. Bio je i šef pregovaračkog tima Srbije i Crne Gore za granicu sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, kao i dugogodišnji predavač na Diplomatskoj akademiji MSP-a.
U 2007. je nagrađen priznanjem "Diplomata godine", koju dodeljuje politički časopis "Balkan&Europe" iz Bukurešta.
Oženjen je i ima dvoje dece.
