Americi se ovo neće svideti: Osovina Berlin-Moskva može biti ojačana Francuskom
Odnosi Rusije i Nemačke prožeti su izuzetno jakom ekonomskom saradnjom i, uprkos sankcijama EU, i jedni i drugi našli su način da ih vešto zaobiđu. Sa stanovišta SAD postoji bojazan upravo od daljeg približavanja Nemačke i Rusije, koje je sasvim prirodno, piše Sputnjik.
"Krim polako nestaje sa dnevnog reda"
Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer boravio je u Moskvi nakon sedam godina i posle susreta sa ruskim predsednikom Putinom konstatovano je da, uprkos poznatim političkiim poteškoćama, rusko-nemački odnosi ne stoje i da su spremni da zajedno rade na daljem njihovom razvoju.
Da li je u pitanju jačanje osovine Moskva-Berlin i koliko ona može biti neka vrsta protivteže politici Sjedinjenih Država?
- S jedne strane, Rusija i Nemačka ne mogu jedna bez druge - konstatuje za Sputnjik ruski istoričar Vadim Truhačov, jer je za Nemačku Rusija najveći dobavljač energenata, a za Rusiju je Nemačka najveći dobavljač visokotehnoloških proizvoda.
- S druge strane, Moskva i Berlin su i dalje konkurenti i suparnici u istočnoj Evropi, ili, bolje rečeno, Nemačka doživljava Rusiju na taj način, bez obzira na to ko je trenutno na vlasti u Berlinu - dodaje on.
- Čak iako Nemačka izađe iz sfere uticaja SAD, naši bilateralni odnosi neće biti idealni. Nemačka smatra da snosi odgovornost za stabilnost istočne Evrope koju, prema njihovom mišljenju, podriva povratak Krima u sastav Rusije. Međutim, nemačko društvo i određene političke stranke postaju svesne da je povratak Krima bilo ono što se zove "nužna odbrana" - kaže Truhačov.
- Nemačka neće priznati Krim u doglednoj budućnosti, a čini mi se da uz prećutnu saglasnost Moskve i Berlina ova tema polako nestaje sa dnevnog reda. Obe strane su svesne da su politički nesporazumi štetni po biznis i ekonomske odnose - ukazuje Truhačov.
Da li Nemačka sedi na dve stolice?
- Izlaskom iz igre velikog igrača Velike Britanije, Amerika je izgubila važnog, možemo reći stopostotnog partnera unutar EU i tu postoji ta bojazan formiranja neke osovine koja se ne bi zaustavila samo na Berlinu i Moskvi nego bi možda u svoje okrilje uzela lako i Francusku - ukazuje srpski stručnjak Lazar Glišović.
Posebno možemo konstatovati, ističe on, ne samo na zvaničnom nivou već i na opredeljenju glasača u svim ovim državama koje smo spomenuli, posebno u Francuskoj i Nemačkoj, ozbiljan deo njih već daje poverenje onima koji zagovaraju mnogo bolje, štaviše izuzetno dobre odnose sa Ruskom Federacijom.
Truhačov ne misli da Nemačka sedi na dve stolice kada je reč o odnosima sa Rusijom.
- O tome se sada malo govori, ali za Nemačku je Balkan bio i ostaje mesto za odmeravanje snaga sa Rusijom. Mislim da u ovom regionu Nemačka igra mnogo veću ulogu od SAD i ne odustaje od politike maksimalnih pritisaka na Srbiju. Zato, kada je reč o balkanskom pitanju, nesporazum između Rusije i Nemačke je postojao čak i u doba najboljih bilateralnih odnosa --zaključuje Vadim Truhačov.
