Kusturica: Srbija je najveća žrtva prestanka Hladnog rata
Srpski režiser Emir Kusturica je u autorskom tekstu za "Politiku" naveo da je sirijski rat promenio svet i da će kraj dvadesetog i početak dvadesetprvog veka ostati upamćeni po slomu SSSR-a, informatičkoj revoluciji, video igricama koje nasleđuju filmsku umetnost, i tv prenosima haosa u Istočnoj Evropi i Bliskom Istoku.
"I Tito bi završio kao Gadafi"...
"Toj seriji pridodata je sirijska epizoda. Samo delimično. Krstaške pohode nametanja demokratije bombama zaustavili su ruski avioni i pešadija Bašara al Asada. Zato danas na ruskim granicama ima strane vojske više nego što je bilo za vreme Hitlera. Početak novog svetskog sukoba ili ponovo hladni rat?", napisao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, pojava Aleksandra Vučića na političkoj sceni nije ništa više "nego zakoniti završetak nizbrdice na koju je Srbe dovela demokratija u kojoj je bilo više pretnji nego obećanja".
"Utoliko je i premijerova priča da je spavao na podu briselske kancelarije u muci koja je vodila ka potpisu Briselskog sporazuma, samo jedan od činova davno započete evropske drame", naveo je Kusturica.
On je naveo da ostaje nada da tema vojne neutralnosti "nije samo modni trend".
"Ono što potpisnika ovih redova onespokojava jeste ideja da se i politika oslanja na kratak vek trajanja. Iako je, recimo Titov život bio dug, teško je poverovati da je kojim slučajem dočekao Gadafijev vek, da bi izbjegao sudbinu brutalnog kraja predsednika Libije", istakao je Kusturica.
