Polako Srbi, pa Miloševića ste rušili 10 godina!
Simbolično kao i poslednji Hristov ulazak u Jerusalim, Srbi baš na Cveti na izborima izabraše istog onog koji ih već dve godine sa mesta premijera vodi u carstvo evropsko, koje nam je daleko i sve dalje kao i ono nebesko. Padale su lovorike i vrbove grančice pod njegove noge i orili limeni orkestri iz svake varošice uzduž Srbije dok se slavodobitni vođa u izbornoj noći, obuzet kako kaže ličnim problemima, krio od američkog ambasadora Kajla Skota koji je, gle poniženja, prvo obišao jednog od "cenzus lidera" Borisa Tadića.
Lovorike nastaviše da padaju i iz ruku vođinih zapadnih mentora, a među
prvima, kako se sam hvalio, na pobedi mu je čestitala nemačka "wunder mama"
Angela Merkel, koja mu poslala reči podrške preko društvenih mreža. Slavlju se
zatim pridružiše i Britanci, koji primetiše da je vođina politika ispravna i da je
on "garant stabilnosti na Balkanu". Proročki, nema šta!
Pročitajte još:
* Ko to Vučiću zabija nož u leđa? I zašto neće da bude predsednik?
* Vučić: Opozicija će se smiriti čim se dočepa skupštinskog restorana
Sećam se da je i pokojni Slobodan Milošević tog kišnog novembra 1995. bio garant mira i stabilnosti dok je zajedno sa Izetbegovićem i Tuđmanom, a sve u zagrljaju Holbruka i Klarka, potpisivao mirovni sporazum u Dejtonu kojim je
okončan građanski rat u BiH. Valjao je Zapadu i godinu dana ranije kada je, pritiskajući srpsko rukovodstvo u BiH, postavio blokadu na Drini i prepustio bosanske Srbe božjoj milosti. A već 1996. Miloševićevi mentori okrenuše ćurak, a on završi u Hagu sa nadimkom "Balkanski kasapin".
Ima tu još sličnosti samoproglašenog vođe sa Miloševićem, tačnije njih dvojica se mogu smatrati ujediniteljima srpske opozicije, koliko god jadna bila.
Miloševiću je to pošlo za rukom 24. septembra 2000, a Vučiću 16 godina
kasnije. Proročki, zar ne? A ako ne računamo ono kad je za Miloševića glasalo
više od 100 odsto birača, i ostanak na vlasti uprkos niskom procentu dobijenih
glasova na izborima zajednički je ovoj dvojici srpskih vođa, sledbenika doktrine
da "cilj određuje sredstvo".
To što na izbore nije izašla skoro polovina građana Srbije sa pravom glasa i što
je vođa ukupno osvojio jedva nešto više od četvrtine glasova upisanih birača, ne
smeta nikome na Zapadu. A kako stvari stoje, ne smeta ni Rusima. Pa, izem ti
vlast koja svima odgovara, kakav li je to kerber na našim vratima?! I opet nam
neko spolja postavlja i veštački održava svoje čauše za lidere.
Zato strpljivo Srbi, Miloševića smo rušili više od 10 godina, pa ni ovaj neće doveka! Pitanje je
samo šta će od nas ostati i ko će da pretekne?
