Okrugli sto "Vesti": Donosi li nova vlada Srbije novu šansu za dijasporu?
Dijaspora na razne načine pomaže Srbiju, ali često ne na način na koji bi želela. Oni koji bi da ulažu često nailaze na milion, pre svega administrativnih prepreka, oni koji bi da se zaposle, prvo na problem nostrifikacija diploma, a svi zajedno po povratku u maticu moraju iznova da dokazuju svoje znanje i veštine. Povrh toga, kampanje za parlametarne izbore u kojima se nijedna stranka ne obraća dijaspori, formalizovali su ono što zapravo već dugo zna - za Srbe u rasejanju, matica nema ni plan ni program.
* Zbog čega dijaspore nema u kampanjama? Da li je to znak da ona matici ne treba?
* U Srbiji povlastice dobijaju stranci da bi gradili (ulagali) u našoj zemlji. Imaju li takav tretman i Srbi iz inostranstva?
* Kako okruženje reaguje na Srbe koji odluče da se vrate u svoje sredine i da nešto urade?
* Postoji li način da se rasejanje čvršće poveže i udruži i "pritisne" maticu, ili je previše razjedinjeno? Ili nezainteresovano?
* Pojedinci smatraju da dijaspora ne bi smela da odlučuje o pitanjima zemlje u kojoj ne živi. Šta o tome misle naši sagovornici?
Učesnici: Mihajlo Zdravković, Živojin Trifunović, dr Jovan Filipović, Aleksandar Čotrić
Autor: Jelena L. Petković
Očekujemo da se naši sagovornci izjasne o ovim i brojnim drugim temama koja interesuje Srbe iz dijaspore. Mišljenja naših sagovornika, njihove stavove, sugestije i predloge objavićemo u vikend izdanju "Vesti" od 23. aprila kao i na portalu "Vesti-online".
Mihajlo Zdravković rođen je 9. marta 1948 godine. Završio je XII Beogradsku gimnaziju, a potom je upisao Elektrotehnički fakultet, ali ga nije završio. Radio je u ambasadi SAD u Beogradu, a od 1981. godine u JAT-u. Kao najbolji službenik JAT-a na beogradskom aerodromu 1984. godine, dobio je šansu da ode u inostranstvo, i dve godine kasnije je otišao u Toronto, gde je bio predstavnik te kompanije. U Beograd se vratio 1991., i nastavio da radi na aerodromu.
Nakon što je njegova supruga sa beogradske klinike dobila ratni raspored da radi u Kninu, odlučili su da se vrate u Toronto, sa dvoje dece. Dve godine kasnije, a nakon odluke kanadskih vlasti da svi iz bivše Jugoslavije koji su se zatekli u Kanadi mogu da ostanu i rade, otvorio je Putničku agenciju "Slavia Travel Incorporation". Tu kompaniju je vodio do 2012 godine, a onda je prodao.
U penziji je već tri godine, ali je još aktivan, i u bivšoj kompaniji, i na polju humanitarnog rada. Potpredsednik je "Srpske bratske pomoći", najstarije dobrotvorne organizacije u Kanadi koja postoji već 61 godinu. "Srpska bratska pomoć" između ostalog pomaže narodne kuhinje na Kosovu, porodice sa više dece u Srbiji i Republici Srpskoj, pomagale je pogođene u zemljotresu i poplavama, i mnoge druge kojima je humanitarna pomoć bila neophodna.
Mihajlo Zdravković je sekretar fudbalskog kluba "Srpski beli orlovi", koji su 2015 godine osvojili Prvo mesto u Ontariju. U septembru ove godine će biti 30 godina kao živu Torontu, u Kanadi.
Profesor dr Jovan Filipović je doktor mašinstva i doktor upravnih nauka. Završio je Mašinski fakultet u Beogradu, a posle magistrature i doktorata na Mašinskom fakultetu Purdue University u SAD, 1995. godine se vratio u Srbiju.
Na Fakultetu za upravu, Univerziteta u Ljubljani je 2011. godine odbranio svoju drugu doktorsku disertaciju, pod naslovom "Menadžment virtuelnog univerziteta srpske dijaspore kao kompleksne organizacije" i stekao titulu doktora upravnih nauka. Redovni je profesor, šef katedre za Menadžment kvaliteta i standardizaciju i donedavno prodekan Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.
Bio je savetnik za ekspertske resurse, nauku i visoko obrazovanje pokojnog predsednika Vlade Srbije, dr Zorana Đinđića, potpredsednik privredne komore Srbije, državni sekretar za dijasporu i član Saveta za dijasporu. Autor je više knjiga i monografija, kao i preko sto naučnih i stručnih radova, od čega više od dvadeset sa impakt faktorom, koji su citirani više od sto puta. Predavao je i predaje na više svetskih i srpskih univerziteta.
Predsednik je Grupe eksperata za prosperitet Srbije, posvećenog umrežavanju matice i dijaspore, posebno intelektualne. Autor je master programa "Menadžment odnosa matice i dijaspore" Fakulteta organizacionih nauka, koji je podržao austrijski WUS.
Živojin Trifunović je poznati srpski privrednik u Austriji. Rođen je 6. avgustu 1969. godine u Žagubici. U Beču je vlasnik građevinskih firmi.Odrastao je i školovao se u Beču. Školovao se za ugostitelja, ali je završio za građevinskog inženjera.
Prvo radno iskustvo je stekao u poznatoj austrijskoj kompaniji "Štuag". Godine 1996. otvorio je prvu firmu. U Beču je gradio bolnice, bio je angažovan na renoviranju zgrade, učestvovao je u renoviranju hotela Saher i hotela Amabasdor u pešačkoj zoni u Beču.
Kandidovao se za gradonačelnika Žagubice ispred Jedinstvene Srbije. Blizak je sa Ivicom Dačićem i Draganom Markovićem - Palmom, a u Austriji i sa socijalistima i sa slobodarcima.
Godinama organizuje sastanke i pomaže svim domaćim privrednicima i političarima da naprave kontakte u glavnom gradu Austrije. Jedan od tih prvih skupova je dolazak privrednika iz Jagodine u Beč, iz čega se iznedrila privredna saradnja.
Učesnik je i organizator mnogih humanitarnih akcija, sa ambasadom Srbije u Beču organizovao je pomoć za Obrenovčane. Oženjen je i otac troje dece.
Aleksandar Čotrić rođen je 25. septembra 1966. godine u Loznici, u Srbiji. Objavio je 11 knjiga aforizama, tri knjige satiričnih priča, kao i knjigu priča za decu "Ozbiljno smešna knjiga". Osim u Srbiji, objavljene su i u Rumuniji, Makedoniji, Sloveniji, Poljskoj, Mađarskoj i Bugarskoj.
Priredio je antologiju srpskog aforizma za decu "Razdeljak", zbornik aforizama o sportu "Dribling duha" i Antologiju savremenog stvaralaštva za decu srpskih pisaca u rasejanju. Aforizmi su mu uvršteni u Čitanku za četvrti razred osnovne škole, a zastupljen je u antologijama u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Austriji, Bugarskoj, Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji, Švedskoj...
Dobitnik je mnogih priznanja, između ostalih i "Zlatna kaciga", "Velemajstor satire", "Radoje Domanović", "Vladimir Bulatović Vib", "Jovan Hadži-Kostić", "Dragiša Kašiković", "Stevan Sremac", "Đorđe Fišer", "Zlatna značka", "Zlatni beočug", "Vitezovo proleće" i "Dositejevo pero". Laureat je i književnih priznanja u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Crnoj Gori, BiH i Libanu, a njegove priče i aforizmi prevođeni su na 25 svetskih jezik.
Završio je Pravni fakultet. Bio je član Gradske vlade Beograda (1997-2000) i zamenik ministra za dijasporu u Vladi Republike Srbije (2004-2007). Bio je predsednik skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu (2012-2014), zamenik predsednika ovog Odbora (2008-2012) i član od 2014. Autor je knjige o srpskoj dijaspori "Sabrani u rasejanju" (2001). Jedan je od autora Strategije Vlade Republike Srbije za jačanje veza sa dijasporom i Srbima u regionu.
Poslanik je u šestom mandatu u desetom sazivu Skupštine Srbije. Na čelu je delegacije Skupštine Srbije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja. Član je Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, sa sedištem u Moskvi. Kandidat je za poslanika na listi "Srbija pobeđuje".
Čotrić je član Udruženja književnika Srbije i zamenik je predsednika Beogradskog aforističarskog kruga. Član je Udruženja pisaca "Sedmica" iz Frankfurta. Živi i radi u Beogradu.
