Hag truje balkanske narode!
Prošlo je više od dve decenije od Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, ali su oštre retorike na relaciji Sarajevo - Beograd aktuelne kao da je sukob tek okončan.
Tome je svoj doprinos dao i Haški tribunal presudama za osuđene ratne zločince kojima je po pravilu uvek jedna od strana nezadovoljna. Prošlonedeljna presuda Radovanu Karadžiću, kojom je ratni predsednik Republike Srpske osuđen na 40 godina zatvora, nije sa odobravanjem primljena ni među Srbima ni kod Bošnjaka.
Bez pravde za srpske žrtve
Mogućnost da nove činjenice koje je sud utvrdio u presudi BiH iskoristi za reviziju postupka protiv Srbije, kada je Sarajevo tužilo Beograd za agresiju i genocid, dodatno je rasplamsala optužujuću retoriku.
Reagujući na stavove srpskog premijera Aleksandra Vučića, predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da ne želi sukob, ni sa Srbima ni sa Srbijom.
- Ali nećemo tolerisati da nam se samo nekoliko dana nakon što su presudom Radovanu Karadžiću definitivno utvrđeni užasni zločini počinjeni u BiH, pre svega nad Bošnjacima, iz Beograda preti da ćemo mi biti krivi za novu spiralu nasilja, ako budemo tražili pravdu pred međunarodnim sudovima - odlučan je Izetbegović.
Za sarajevski portal faktor.ba on kaže: "Nakon nasilja koje smo pretrpeli, proglašavati naše legitimno i legalno posezanje za međunarodnim pravom za osvetu nad Srbima je zamena teza koja neće proći." Pri tom, mediji u BiH najavljuju mogućnost da bi i današnja presuda Vojislavu Šešelju u Hagu mogla poslužiti kao dodatni materijal za reviziju postupka ako ponudi nedostajuću vezu vlasti u Beogradu i ratnog vođstva bosanskih Srba.
Iz Beograda je ponovo reagovao srpski premijer. Vučić kaže da je Srbija u potpunosti posvećena miru i pomirenju i da krivca za sukobe neće tražiti u bošnjačkom, niti u bilo kom narodu bivše Jugoslavije.
- S ponosom ističem da se u Srbiji svi zločini i svaka vrsta nasilja i te kako kažnjavaju. Bilo bi dobro kada bi Bakir Izetbegović pokazao više volje da zločini nad Srbima u BiH budu rasvetljeni, a ubice privedene pravdi. Makar oni za koje postoje živi svedoci da su ljudima vadili oči samo zato što su Srbi. To bi bio važan doprinos politici mira na Balkanu - uzvratio je Vučić.
Kamenom na hleb i so
Prošle godine srpski premijer bio je domaćin mlađem Izetbegoviću, kada je njega i ostale članove Predsedništva BiH gostio u Beogradu, od Skadarlije i Savamale do zvaničnih razgovora. Potom je Vučić doživeo da ga gađaju kamenicama kada je otišao da oda počast srebreničkim žrtvama. Za Srbe je to bila dovoljna metafora za stanje u odnosima dva naroda i ko je spreman da pruži ruku saradnje. Utisak je da druga strana to ne doživljava kao prijateljski gest, već više kao okajavanje greha, uverena da je krivica za sva zla 90-ih isključivo na - Srbima. Te ušančene pozicije sve češće isplivavaju na površinu, a pogotovu kada je za unutrašnjopolitičke prilike potrebno pridobiti domaće birače.
Evropski tutor posustao
Aleksandar Popov kaže da je problem i što Evropska unija nema vremena ni snage da se bavi regionom, kao što je to bilo u prošlosti.
- Evropa se nalazi u velikoj krizi, a sve zemlje regiona su se uljuđivale korak po korak i pod nadzorom i pritiskom Evrope. Ona se sada bavi samom sobom, svojom unutrašnjom krizom, koju je dodatno pojačala migrantska kriza, što je otežavajući faktor - kaže Popov.
Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam, kaže da je postojao prilično dobar trend u odnosima do pred kraj prošle decenije. Ali smatra da je to više bila manifestacija nego suština i da nisu usledili konkretni potezi da bi se deo tereta 90-ih skinuo sa dnevnog reda, od granica do onog najtežeg - suočavanja sa prošlošću.
- Da su se ta pitanja otvarala i zatvarala, mi danas ne bismo imali toliki naboj i gorivo za velika varničenja između država. Suština je da su političari znali da je lakše da plivaju na talasu devedesetih godina, nego da se pozabave ozbiljnim i teškim problemima i da kroz zajedničku saradnju uvezuju region - komentariše za "Vesti" Aleksandar Popov.
Priznanje otimačine
Bivše jugoslovenske republike, izuzev BiH gde se odlučuje konsenzusom sva tri naroda, priznale su nezavisno Kosovo i susednoj Srbiji pokazale šta misle o njenom teritorijalnom integritetu. Učinila je to i Makedonija kojoj albanska manjina sada preti da prepolovi državu. Ni "bratska" Crna Gora sa najdugovečnijom vlašću nije se dala omesti na svom putu u evroatlantske saveze, pa je prošle godine glasala za prijem otcepljene srpske pokrajine u Unesko.
Njegova procena da će budućnost susedskih odnosa biti po sistemu vruće-hladno, potvrđuju i zaokreti na relaciji Beograd-Zagreb ili Beograd-Podgorica. Taman kada su se bivši srpski i hrvatski predsednik Boris Tadić i Ivo Josipović uživeli u ulogu lidera koji otopljavaju odnose dve države, usledile su smene vlasti. Prvo u Beogradu odlaskom Tadića, a odnedavno i u Zagrebu, gde je u Banske Dvore došla najradikalnija struja HDZ kojoj ne smetaju ustaški pokliči, ni ministri koji slave period fašističke NDH.
Zaobilaženje RS
Mladen Ivanić kaže da kao srpski član Predsedništva BiH nikada neće dozvoliti reviziju presude u tužbi BiH protiv Srbije. On tvrdi da je za eventualnu reviziju potrebna odluka tročlanog Predsedništva BiH.
Profesor Ustavnog prava Kasim Trnka, međutim, tvrdi da za podnošenje žalbe nije potrebno nikakvo ponovno izjašnjavanje Predsedništva.
- Ono se jednom izjasnilo kada je imenovalo agenta i dalo mu puna ovlašćenja da preduzima sve procesne radnje koje su potrebne, a jedna od tih je i ulaganje zahteva za obnovu postupka - tvrdi profesor iz Sarajeva.
