Okrugli sto "Vesti": Da li je Srbiji potreban NATO?
Većina građana Srbije je protiv članstva u NATO, a 17 godina nakon bombardovanja SRJ, istraživanja pokazuju da je sve više onih koji smatraju u Alijansi nije budućnost naše države.
Ratifikovanje Sporazuma sa NATO u Skupštini Srbije izazvalo je razne reakcije. Namera nam je da pokušavamo da objasnimo kakav je to dokument, da li je on uvod u članstvo, da podsetimo na zvanično neutralan status Srbije i pitamo da li je moguće održati ga u današnjem svetu, kao i kakve bi bile posledice odustajanja od takvog statusa?
* Kakav je to dokument ratifikovan u Skupštini Srbije, da li je on uvod u članstvo Srbije, i kakva je razlika između NATO partnerstva i članstva?
* Istraživanja, između ostalih i Beogradskog centra bezbedonosnu politiku, pokazuju da je sve više ljudi se protivi učlanjenju u NATO, dok je Rusija sve omiljenija, a vojna neutralnost najpoželjniji okvir bezbednosne politike. Kako na priližavanje Srbije i NATO gleda Rusija, a kako građani Srbije?
* Crna Gora je takođe bombardovana. Pa ipak je to prva država u kojoj građani nisu referendumom odlučivali o ulasku u NATO. Da li je takav scenario moguć u Srbiji?
* Koji su argumenti za, a koji protiv NATO?
* Zvanično, Srbija ima neutralan status. Da li je on danas održiv i kakve su posledice odustajanja od takvog statusa?
* Kakva je uloga NATO na Kosovu pre, a koja nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti?
* Opasnost od islamskog terorizma se sve češće spominje kao glavni argument u prilog članstva u NATO, ali ima stručnjaka koji to snažno osporavaju. Da li NATO može da zaštiti Srbiju od toga?
Učesnici: Katarina Đokić, Ljubodrag Stojadinović, Igor Ivanović
Autor: Jelena L. Petković
Očekujemo da se naši sagovornci izjasne o ovim i brojnim drugim temama koja interesuje Srbe iz dijaspore. Mišljenja naših sagovornika, njihove stavove, sugestije i predloge objavićemo u vikend izdanju "Vesti" od 2. aprila kao i na portalu "Vesti-online".
Ljubodrag Stojadinović
Ljubodrag Stojadinović rođen je 1947. godine u Nišu. U Beogradu je završio visoke vojne škole, a osnovne i poslediplomske studije u Makedoniji, gde je magistrirao je na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja u Skoplju. Magistar je sociologije masovnih komunikacija. Do 1995. godine bio je profesionalni vojnik u činu pukovnika. Pisao je za ugledne dnevne i nedeljne listove, između ostalih za NIN, Odbranu, Glas Javnosti, Politiku i Jež. Dobitnik je prestižnih novinarskih nagrada u Srbiji. Autor je 12 knjiga, među kojima su zbirke priča, četiri romana i tri publicističke knjige. Član je Udruženja književnika Srbije. Stalni je komentator lista Politika. Najvažnijom funkcijom smatra to što je Janin i Jovanin deda. Protivnik je svih postojećih političkih opcija u Srbiji.
Katarina Đokić
Katarina Đokić je diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a magistrirala iz političkih nauka na Univerzitetu u Frajburgu. Ona je članica istraživačkog tima Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku od marta 2012. godine. U 2013. godini je provela pet meseci na stručnom usavršavanju u nemačkom Bundestagu u okviru programa Međunarodna parlamentarna stipendija. Njene oblasti interesovanja su parlamentarni nadzor nad institucijama bezbednosti, izgradnja integriteta u sektoru odbrane, stavovi javnog mnjenja o bezbednosnim temama.
Igor Ivanović
Igor Ivanović rođen je 1965. godine u Prokuplju. Diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Član je Udruženja književnika Srbije, član Predsedništva i političkog saveta Demokratske stranke Srbije. Publicista, pisao za više dnevnih i nedeljnih novina i portala. Preduzetnik je već 25 godina. Oženjen i otac dve kćerke. Pravoslavac.
