"Milosrdni anđeo" bumerang Evropi
Zaglušujućim zvukom sirena, hukom aviona i eksplozijama u večeri 24. marta 1999. označen je početak NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije koje je trajalo punih 78 dana. Bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, 19 zemalja Alijanse je krenulo udarima iz vazduha na vojne kasarne i protivvazdušnu odbranu tadašnje države koju su činile Srbija i Crna Gora, a potom i na civilne objekte.
Avioni su poleteli iz italijanske baze Avijano, pod plaštom akcije poznate kao "Milosrdni anđeo" koji je odneo na hiljade života među kojima i 79 dečjih. Taj napad na suverenu zemlju, nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović okarakterisao je kao presedan u novijoj svetskoj istoriji, prekretnicu u dotadašnjem poštovanju međunarodnog prava, ali i kao tačku od koje su krenule promene globalnih odnosa s posledicom sadašnjeg haosa u Evropskoj uniji.
Uranijum pokosio stanovništvo
- Od 2001. do 2010. je 330.000 ljudi u Srbiji obolelo, 180.000 umrlo od raznih oblika malignih oboljenja, a na to su u značajnom procentu uticali osiromašeni uranijum i plutonijum. Broj novoobolelih 2013. je 34.000, a 21.000 osoba je umrlo - kazao je Čikarić.
- Odajemo dužnu poštu za više od 3.000 žrtava, od kojih je 1.008 vojnika i policajaca i 2.500 civila. Ranjeno je više od 12.000 ljudi, a u godinama posle bombardovanja suočili smo se sa strahovitim posledicama po zdravlje, jer je od ubojitih sredstava, dramatično rastao broj obolelih od raka - kaže Jovanović, navodeći da je materijalna šteta procenjena na više od 100 milijardi dolara.
Agresija NATO na SRJ je, kako ističe, pogazila Povelju UN i principe međunarodnih odnosa, a intervencionizam započet u SRJ proizveo je haos u mnogim državama, ogroman broj mrtvih i izbeglih.
- Svuda gde je taj vojni savez intervenisao društva su razrušena, a zemlje uništene i od njih ostalo samo ime, poput Libije, Iraka, Sirije... Današnja dešavanja i vanredno stanje izazvano velikom migrantskom krizom u EU, upravo je posledica NATO dejstava u SRJ - ocenio je Jovanović.
Podvala Račak
Povod za bombardovanje SRJ nađen je u akciji srpske policije u Račku, jednom od najvećih uporišta takozvane Oslobodilačke vojske Kosova 15. januara 1999. Tu akciju je tadašnji šef Verifikacione komisije OEBS na Kosmetu, američki general Vilijem Voker, predstavio javnosti kao "masakr nad albanskim civilima", da bi mnogo godina kasnije forenzičarka Helena Ranta priznala da je izveštaj o zločinu pisala pod pritiskom Vokera i finskog Ministarstva spoljnih poslova.
Tokom napada na Srbiju, nije bilo grada koji je izbegao NATO bombe, a najviše su stradali Aleksinac, Surdulica, Kuršumlija. "Milosrdni anđeo" ugasio je život trogodišnje Milice Rakić u Batajnici, devetomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božine u Merdarama, a u Novom Pazaru su poginuli dvogodišnji Marko Simić i njegov otac Vladan. U Nišu na pijaci u sedmom mesecu trudnoće, ubijena je Ljiljana Spasić, apsolvent medicine, u Vladičinom Hanu gimnazijski maturanti Milan i Gordana, na Varvarinskom mostu 15-godišnja Sanja Milenković , a u Aleksincu je pod ruševinama ostala čitava porodica Milić, otac Dragomir, majka Dragica i ćerka Snežana...
Stradanje nastavlje i posle bombardovanja
Da je stanovništvo u velikom broju stradalo i posle 1999. neprestano ukazuje predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka Slobodan Čikarić koji je povodom 17-godišnjice bombardovanja istakao da je 1999. počinjen "genocid sui generis", jer je broj stradalih od osiromašenog uranijuma i plutonijuma višestruko veći od žrtava Srebrenice.
- Na Srbiju je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma 238 za čiji raspad treba 4,5 milijarde godina i dosta osiromašenog plutonijuma 239, čije je vreme poluraspada 24.000 godina, pa tek očekujemo ekspanziju tumora - rekao je Čikarić i pozvao državu da stane iza tvrdnji o genocidnim radnjama i zatraži odštetu.
Napadi NATO završeni su 10. juna usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN. Dan ranije predstavnici VJ i NATO u Kumanovu su potpisali Vojnotehnički sporazum o povlačenju vojske i ulasku Kfora. Te multinacionalne snage, u čijem sastavu je bilo 37.200 vojnika, iz 36 država, trebalo je da obezbede mir na Kosmetu, ali realnost govori drugačije. Od početka njihovog mandata proterano je blizu 300.000 Srba, a albanski incidenti su i danas svakodnevica.
