Ovako teško nije nam bilo od 1999.

Priština ne želi saradnju sa Srbima, ona hoće da mi budemo na margini i da se ni za šta ne pitamo, kaže u razgovoru za "Vesti" Ksenija Božović, predsednica Skupštine opštine Severna Mitrovica i zamenica predsednika građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda - Oliver Ivanović". Srbi, dodaje, nemaju uslove za normalan život, a oči su im uprte u Beograd. Osvrće se i na presudu Oliveru Ivanoviću koja ni posle mesec i po dana od izricanja nije dostavljena njegovim advokatima.

Ksenija Božović, predsenica skupštine opštine Severna Mitrovica

Otkako je pre tri godine formirana opština Mitrovica Sever (u kosovskom sistemu) mnoge stvari su se promenile. Kako građani sve to vide?
- Svakodnevno mi se obraćaju, i kao predsedniku Skupštine, a i navikli su da dolaze u kancelariju stranke, jer ovde dobijaju tačne informacije o svemu. Dolaze i da pitaju za Olivera. Vlada velika konfuzija. Kolaju različite i kontradiktorne informacije, jedne iz Beograda, druge iz Prištine. Građani su zabrinuti. Od 1999. godine nije bilo ovako. Ništa ne funkcioniše kako bi trebalo.

Prva ne funkcioniše Skupština opštine Mitrovica Sever?
- Nas je Vlada Srbije pozvala da izađemo na izbore, formirali smo izvršnu i zakonodavnu vlast. Ali, ušli smo u treću godinu, a ta opština ne funkcioniše. Priština stvara probleme i šalje jasne signale da Srbi nisu dobrodošli. Nemamo zgradu, budžet nam je svake godine sve manji. Mi smo jedinstveni primer jer opština ne učestvuje u planiranju svog budžeta. Odluke koje donosimo se ne sprovode. Postoji i Privremeni organ čiji članovi su stalno pod pritiskom dezinformacija i zabrinuti za radno mesto i budućnost. Tu je i Administrativna kancelarija za Mitrovicu Sever koja još nije konstituisana u opštinu, kada građaninu treba neki dokument, ne zna gde da ide. Uz sve ove institucije, građani ipak i dalje gledaju u Beograd.

Nema ni radnih mesta, privreda je zamrla...
- Imamo problema sa osnovnim uslovima za normalan život i opstanak. Gotovo da nema dana bez incidenata. Građanima je najvažnije da budu bezbedni u gradu u kojem su zasnovali porodice. Tek onda možemo da razgovaramo o ekonomskom razvoju.

Kad god su pozivani na izbore ili posle dogovora u Briselu, Srbima je obećavan bolji život, ko može to da im garantuje?
- Kada su pripadnici našeg Ministarstva unutrašnjih poslova integrisani u Kosovsku policiju, verovalo se da će biti bolje, jer su to hrabri ljudi sa iskustvom. Međutim, ispostavilo se da su na čelu komandnog lanca Kosovske policije stari kadrovi koji nisu dobro prihvatili srpske policajce. Umesto da se stvori bezbednije okruženje, nastala je konfuzija, razmirice i problemi.

Tanjug

Pročitajte još:

* Priština u strahu od nasilja

* "Kosovsko proleće" sa zastavom NATO

* Ubica Srba "proteruje" diplomatu

* Pomoć iz Norveške, lek sa ranjene metohijske duše

* Rasprava ugušena u dimu

Čini se da nisu popravljeni odnosi Srba i Albanaca?
- Pružili smo ruku saradnje, ali ona nije prihvaćena. Centralne vlasti u Prištini ne žele saradnju sa Srbima. Očigledno se ide ka tome da se čovek zamisli može li da ostane da živi na Kosmetu. Stalno se priča o povratku Srba. Pa ko će da se vrati, kada zna kakva je situacija?

Oliver Ivanović je osuđen na osam godina zatvora. Šta sledi dalje?
- Presuda mu još nije dostavljena. U normalnim svetu to se dogodi za tri dana, kako bi branioci spremili žalbu. S obzirom na dosadašnje iskustvo, verujemo da će stići pred istek zakonskog roka. Razloga za odugovlačenje nema, osim da Oliver što duže sedi u zatvoru. Sve to potvrđuje da je reč o politički motivisanom procesu. Tu nema pravde, niti poštovanja zakona. Njemu su ugrožena sva ljudska prava. I sama presuda je doneta bez argumenata, pa mi se čini da sada smišljaju obrazloženje kojim bi opravdali presudu od osam godina. S druge strane, za Hašima Tačija postoje materijalni dokazi da je nalogodavac, a možda i izvršilac zločina. Postoje i fotografije, očekuje se i optužnica, a on je izabran za predsednika Kosova. Za Olivera ne postoji nijedan dokaz, čak su mu se na suđenju Albanci zahvaljivali jer im je pomagao u najtežim trenucima, a on je, eto, ipak osuđen. Mi očekujemo da će biti oslobođen.

Kako je ta presuda uticala na stanje u gradu?
- Svi ponavljaju jednu rečenicu: "Ako se Oliveru Ivanoviću potvrdi presuda, mi nemamo šta da tražimo ovde." Niko se ne oseća sigurnim.

Oliver je sarađivao sa međunarodnim predstavnicima, čak i kada mu je Beograd to zamerao. Gde su oni danas?
- Tačno je. Od kada su došli na ove prostore, svim predstavnicima međunarodne zajednice jedina dostupna kancelarija i sagovornik je bio Oliver Ivanović. A povodom presude nijedan ambasador se nije oglasio. Čuvaju svoj status. Kada ih kontaktiramo, diplomatski nam odgovore da ne mogu da utiču na vladavinu prava i da je Oliver za njih nevin dok se ne dokaže suprotno. Mi od njih ne očekujemo da utiču, već da kažu da su sve ove godine sarađivali sa Oliverom Ivanovićem. Doduše, one diplomate koje su ovde bile 1999. i 2000. godine, dali su mu maksimalnu podršku. Kazali su da ne mogu da veruju šta se dešava, smatraju da to nema nikakve veze sa pravom.