Vlast se plaši glasa dijaspore
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, prema ranijoj najavi i na predlog premijera Vučića, raspustio je juče Skupštinu Srbije i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 24. april ove godine. Učešće srpske dijaspore na glasanju, kako pokazuje statistika, konstantno opada, pa i na trećem po redu izlasku na birališta u protekle četiri godine, prema stručnim procenama, treba očekivati izuzetno mali odziv.
Rasejanje koje je dostiglo trećinu od ukupnog broja građana Srbije, gledano brojčano značajno bi moglo da utiče na strukturu buduće vlasti u Srbiji, ali su nemar države i organizacija izbora u rasejanju doveli do potpune apatije i nezainteresovanosti dijaspore za zbivanja u matici. Sva rešenja koja bi olakšala glasanje dijaspore završavaju na obećanjima, a politički lideri tokom predizborne kampanje gotovo i da se ne obraćaju brojnoj populaciji sunarodnika van granica zemlje.
Dijaspori, ne samo da je put do birališta ponegde dug hiljade kilometara i poput avanturističkog podviga osvajanja Himalaja, već im se na putu do ostvarivanja ovog prava ispostavila ogromna diskriminatorska prepreka, odnosno uslov da bar 100 birača sa pravom glasa izađe na neko biralište da bi uopšte bilo otvoreno. Deo stručne i političke javnosti je listom za promenu uslova glasanja dijaspore, koji bi, kako ističe bivši predsednik, sada član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, Aleksandar Čotrića morali da budu olakšani.
Pročitajte još:
* "SAD i Rusiju nije briga za migrantsku krizu"
* Šta nam je poručio novi ambasador SAD?
* Šta u rasejanju očekuju od izbora: Dijaspora je sita bajki
- Neophodno je ukinuti cenzus prijave 100 glasača na jednom biralištu u inostranstvu i pojednostaviti registraciju birača van Srbije tako što neće morati da dođu u DKP da se lično prijave. Treba raditi i na širenju mesta za glasanje, odnosno da ne budu samo u DKP-ima, već uz odgovarajuću kontrolu u dijasporskim klubovima i udruženjima - kaže Čotrić.
On navodi da je skupštinski odbor u više navrata diskutovao o tome, ali je sve ostalo na praznim inicijativama.
- Posle ovih izbora je prilika da se ozbiljno radi na izmeni Zakona o izborima - ističe Čotrić koji se zalaže i za uvođenje glasanja putem pisma.
Sve manji odziv
Na prethodnim izborima u martu 2014. prijavilo se svega 6.808 građana nastanjenih u inostranstvu, što je i najmanje od kada je dijaspori dato pravo glasa. Glasalo se u svega 20 država i na 35 biračkih mesta, a prvi put nisu otvorena birališta u Kanadi i Australiji, jer se nije prijavilo 100 glasača.
Da je Srbija jedna od retkih država koja nema ni glasanje putem pisma, ukazuje Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju i kao dobro rešenje vidi i elektronsko glasanje. Oba načina, međutim, prema njegovim rečima, nisu ni u naznakama.
- Ti načini biranja nisu deo regulative, a nova zakonska rešenja nisu ni u pripremi, pa smo daleko od on-lajn načina provere izborne volje. Zakon o biračkom spisku je donet, pa imamo preduslov, ali da bi elektronski glas zaživeo, potrebno je još niz ozbiljnih koraka - kaže Klačar za "Vesti".
Po starom i novi predsednik
- Sve po pitanju izmene zakonske regulative je na dugom štapu, pa nisam optimista da će se u glasanju bilo šta menjati ne samo na predstojećim, već i na izborima za predsednika Srbije iduće godine - kaže Bojan Klačar.
Očito je, kaže doskorašnji predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Janko Veselinović da vlast dijasporu ne smatra delom nacionalnog bića i da se boji da bi naši ljudi svojim glasom mogli da im ugroze državne pozicije.
- Zato je rasejanje gurnuto u stranu, a sve više naših građana odlazi u inostranstvo - istakao je Veselinović za naš list.
Kako se upisati u birački spisak?
Pomoćnica ministra državne uprave i lokalnu samouprave Ivana Antić objašnjava za "Vesti" da birači sa boravištem u inostranstvu mogu putem DKP-a, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (JBS), a 20 pre dana izbora, podneti zahtev za upis u birački spisak sa adresom na kojoj će glasati. On mora da sadrži ime, prezime i ime jednog roditelja, jedinstveni matični broj birača, adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu.
- DKP kojem je podnet zahtev za upis u JBS da će glasati u inostranstvu dostavlja ga opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji. Po donošenju rešenja birač se upisuje u izvod iz JBS prema mestu boravišta u inostranstvu - pojašnjava Ivana Antić.
Ona dijaspori posebno skreće pažnju da se podatak o tome da će neko glasati van matice može upisati u JBS samo za lice koje je već upisano u taj spisak. U slučaju da lice sa pravom glasa nije upisano za odlučivanje po zahtevu za upis podatka da će glasati u inostranstvu, navodi, da je neophodno prvo sprovesti postupak upisa u JBS.
Mesto im je i u parlamentu
Aleksandar Čotrić smatra da građani koji žive van Srbije treba da dobiju pet mesta u parlamentu.
- Treba odrediti i regione iz kojih bi došli predstavnici dijaspore, a mislim da bi po jedan trebalo da predstavlja rasejanje iz zapadne Evrope, pa SAD i Kanade, zatim Australije, jedan Srbe u regionu, a kako je sve više naših ljudi na istoku, i poslanik za Rusiju, Češku i Poljsku - mišljenja je Čotrić.
- Zahtev za upis se istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će glasati u inostranstvu, podnosi DKP-u koje oba dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja - navela je sagovornica "Vesti".
Uvid u JBS može se izvršiti i elektronskim putem na internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, njnjnj.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.
