Šta u rasejanju očekuju od izbora: Dijaspora je sita bajki
Krajnje je vreme da budemo zastupljeni u parlamentu otadžbine bar zbog one četiri milijarde evra koje godišnje šaljemo raznim kanalima rodbini u zavičaju, smatraju naši zemljaci.
Novinari "Vesti" su, u susret izborima, predstavnicima dijaspore postavili sledeća pitanja:
1. Kakvo je dosadašnje iskustvo dijaspore s izborima u otadžbini?
2. Treba li dijasporu vratiti u parlamentarne institucije?
3. Da li građanima Srbije u rasejanju treba omogućiti elektronsko glasanje - s obzirom na raštrkanost i nemogućnost da se stigne do svakog biračkog mesta?
4. Šta dijaspora očekuje i traži na ovim izborima?
Razgovore sa srpskim građanima u rasejanju obavili su Olga Đoković, Ranko Lukić, Branko Miličić, Katarina Krstić Tadić, Zoran Mirković, Ana Bošković i Zdenko Ninković.
Majko Srbijo, kucnuo je čas da se setiš da i mi postojimo! Ne verujemo više obećanjima, već očekujemo konkretna dela. Ove rečenice mogle bi da sažmu osećanja naših ljudi u rasejanju povodom najave vanrednih izbora u otadžbini. Novo izjašnjavanje pokreće niz tema i dilema među srpskim građanima, ma gde živeli.
Ako želimo promene u otadžbini, moramo i sami tome da doprinesemo, smatra Vera Gregović iz Štutgarta.
- Posle dužeg niza godina, kada je dijaspori dozvoljeno da glasa u zemljama u kojima živi i radi, odjek je bio drastično mali što je neshvatljivo. Svaki glas je važan, jer u slučaju neizlaska na birališta tim glasovima se može manipulisati. Dijasporu treba pod hitno vratiti u parlamentarne institucije, ali treba da nas zastupaju ljudi koje ćemo sami izabrati a ne oni koji odgovaraju vladajućim strankama.
Pristalica je elektronskog glasanja, ali ističe da i to treba da bude pod kontrolom da ne bi bilo "štimovanja" glasova.
- Sve je više nezaposlenosti a partijsko zapošljavanje zastupljenije je nego ikada. Penzije su smanjene, potrošačka korpa neuporedivo skuplja, bede i sirotinje je sve više. Što je najgore, Kosovo i Metohija iz dana u dan sve nam je dalje. Državne institucije polako se ali sigurno gase, a ono malo naroda prepušteno je na milost i nemilost Albancima. Gubljenjem Kosova gubimo i svoj identitet. S pravom očekujemo da će onaj ko dođe na čelo vlade ispuni svoja obećanja. Narodu je dosta bajki i obećanja: "Biće, uradićemo, sprovešćemo, EU je naš cilj"...
Ministarstvo bi samo donelo korist
Predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksić smatra da bi rasejanje trebalo da dobije svoje predstavnike u Skupštini Srbije.
- Dijaspora treba da bude oslikana kroz svoje pojedince u poslaničkim klupama Skupštine Srbije, ne samo kao paralelno telo sa, bar do sada, skromnim ovlašćenjima. Još jedno ministarstvo košta, ali bi ono nama namenjeno donelo mnogo više - pod uslovom da ga zajedničkim snagama postavimo.
Ubi nas papirologija
I Ivici Joviću, poreklom iz Prokuplja, a rođenom u Francuskoj, žao je što je, uprkos korektnoj organizaciji Ambasade Srbije, odziv u dijaspori na izbore mali. Veliki problem predstavlja udaljenost do mesta glasanja. Jović, inače, zamenik gradonačelnika Epona, ističe da rasejanje ne sme da se odrekne izbora.
- Mnogo mi smeta kad čujem izjave ministara da mi nemamo pravo mešanja u unutrašnje poslove Srbije. Treba da se čuje i naš glas u parlamentarnim institucijama. Svakom bih posavetovao da glasa, jer time potvrđuje da postoji, da voli svoju maticu, ali mi u rasejanju očekujemo i da nam otadžbina uzvrati nekim znakom. Matica mora da pazi na dijasporu, ne sme da dozvoli da se ljudi asimiliraju.
Neka biraju oni koji moraju da ih trpe!
Ljubiša Ćirić, predsednik kluba Sloga u Braunšvajgu, ravnodušan je prema ovoj temi:
- Od predstojećih izbora ne očekujem ništa, jer ništa nisu doneli ni prethodni, pa me to ne zanima mnogo. Izbori bi bili efikasniji kada bi se glasanje omogućilo elektronskom poštom. Moje je mišljenje da ih treba da biraju oni koji moraju da ih trpe. Meni način biranja ne predstavlja problem, jer pravo glasa i ne tražim. Mislim da ljudi koji van otadžbine žive 45 godina ne bi trebalo ni da odlučuju o tome što se u otadžbini događa, jer u tom svakodnevnom životu i ne učestvuju. Dugogodišnjim boravkom u inostranstvu sami sebe su otpisali.
Ulogu predstavnika srpske dijaspore u Evropskom parlamentu u Briselu obavlja Mića Aleksić koji je od 1972. godine žitelj Pariza i sve to vreme je neumorni aktivista.
- Kad smo se izborili za glasanje, bili smo motivisani, ali nas ubi papirologija koja se ponavlja. Ljudi gube interesovanje, pogotovo kada su česti izbori i sve treba raditi ispočetka. To mora da se pojednostavi. U Francuskoj važi pravilo: jednom na izbornoj listi - uvek na izbornoj listi, pa čak i ako se izgubi izborna legitimacija. Moramo da imamo svoje mesto u parlamentu jer je to jedini način da ostvarimo svoja prava. Očekujem od izbora da nam se vrati Ministarstvo za dijasporu.
Kao da nas nema
Odnosi matice i rasejanja treba da se poprave ako Srbija ne želi da izgubi buduće generacije koje žive rasute po svetu, misli advokat Darko Blagojević, vršilac dužnosti predsednika Crkvene opštine u Hanoveru:
- Iskreno rečeno, nijedna vlada u poslednjih 20 godina nije mnogo doprinela poboljšanju jačanja veza sa dijasporom. Birokratski aparat je toliko težak za naše ljude u inostranstvu da se to graniči sa nepojmljivim. Često mi u kancelariju dođu ljudi sa molbom da im izdejstvujem neki sasvim običan lični dokument u Srbiji. Ima mnogo naših ljudi koji su ovde ostarili, a u domovini su im članovi porodice pomrli, pa nema ko da im izvadi potrebne dokumente. Nemoćan da im pomognem, upućujem ih kolegama u otadžbini ili konzulatima koji su i sami opterećeni nerazumljivim propisima, pa "nisu mogli da pomognu". Zbog toga je sve veći broj ljudi koji se ispisuju iz državljanstva, a mlađe generacije sve manje znaju svoj maternji jezik. Dijaspora može da snosi troškove školovanja dece, ali država bi mogla da donese prikladne školske programe i da izdejstvuje konstruktivno delovanje država u kojima deca žive. Neophodno je da dijaspora ima svoje predstavnike u parlamentu. Ako se danas internetom obavljaju bankarski poslovi, onda je sasvim jasno da nema tehničke prepreke ni za izbore. Vreme je da se matica probudi!
Zanimaju ih investicije
Zoran Jovanović iz Karlsfelda s optimizmom gleda na izbore.
- Naši političari putuju po svetu, traže partnere za ekonomsku saradnju i Srbiju uvode u Evropu, gde joj je i mesto. Svedoci smo da se u otadžbini dosta radi, grade se kapitalni objekti, tu su i strani investitori... Verujem da je Srbija konačno na putu napretka i bolje budućnosti. Mislim da su naši ljudi u inostranstvu u poslednje vreme zainteresovani da ulažu u maticu, kao i za potpuni povratak i život u Srbiji - tvrdi Zoran Jovanović i veruje da bi zato bilo dobro da dijaspora ima svog predstavnika u Narodnoj skupštini.
Svetozar Piljuga, svojevremeno višegodišnji predsednik Crkvene opštine u Bilefeldu, sada penzioner u Bavarskoj i Srbiji, savetuje da srpske vlasti uzmu recept od drugih država kada je reč o zaštiti građana u inostranstvu.
Bez reforme pravosuđa nema napretka
Valjevac Miloš Ivanković, mašinski inženjer koji živi i radi u Badenu, dosad je imao priliku da glasa u Britaniji, Švedskoj i Švajcarskoj.
- Sistem glasanja u dijaspori bi trebalo pojednostaviti i standardizovati. Prirodno je za dijasporu da se (ukoliko može) parlamentarno bori za poboljšanje svog političkog položaja u zemljama rasejanja. U matici političkim procesima može, i treba, da doprinese vanparlamentarno. Princip je jednostavan: "Pitaš se tamo gde plaćaš porez". Naša očekivanja poklapaju se sa očekivanjima građana u Srbiji. Svi iskreno žele uređenu državu, u kojoj se dostojno i rado živi, i u koju se, zašto da ne, rado vraća. Problemom najvišeg prioriteta u Srbiji smatram pravosuđe koje treba hitno reformisati i osposobiti. Pravna država je pretpostavka svakog napretka. Posle toga dolazi i pitanje ključnih reformskih zakona koji su još u domenu obećanja.
- Deca nam odrastaju bez znanja maternjeg jezika i poznavanja istorije i geografije. Ranije su to organizovali konzulati, čak i za odrasle. Ministarstvo za dijasporu su ukinuli, navodno, radi troškova. U inostranstvu živi još jedna Srbija, a u matici se ponašaju kao da nas uopšte nema. Ne mogu oni da se pravdaju da je to radi novca, jer je njihova pasivnost očiglednija od nedostatka para. Volja je presudnija od finansija. Naši ljudi iz dijaspore slabo idu na izbore jer im glasanje nikada ništa nije donelo, a i odlazak na biračka mesta iziskuje i vreme i novac. Srpska država bi trebalo da angažuje stručnjake iz dijaspore, ali i da omogući povoljne uslove za kapital iz rasejanja. Oni strancima nude razna olakšanja, a naše ljude dočekuju nizom administrativnih prepreka. Zaboravljaju da je strancu u glavi samo profit, a da naš čovek Srbiju voli i da je za nju trajno vezan - kaže Piljuga.
Nismo babaroge
Violeta Aleksić, pisac i novinar, rođena je u Levču, a živi u Dietikonu kod Ciriha, naglašava da je stanje u matici alarmantno.
- Nije loše da se uvede elektronsko glasanje, jer bez obzira na to što smo rasejani, deo smo Srbije, a vreme je pokazalo da samo u najgorim momentima uvek bili tu za Srbiju. I sada je takav momenat. Očekujemo da nova vlast shvati da treba očuvati svoj identitet, kao i da mora da ima više sluha za investitore iz dijaspore koji su spremni da ulože tamo gde treba. Želim da verujem da će se čudo desiti. Kako? Glasajte!
Nezainteresovane generacije
Vranjanka Sunčica Dimitrijević, knjigovođa koja živi 17 godina u Francuskoj, uvek se odaziva pozivu za glasanje.
- Izbori u dijaspori su promašeni. Kad je bio veći entuzijazam, kad je trebalo da ovde glasamo, nisu nam dali, sada su se, zbog krize kroz koju svi prolazimo, mnogi ohladili, a i došle su nove, nezainteresovane generacije. Kod nas se sve dešava u jednom smeru, dijaspora je uvek za maticu, a matica nas uglavnom ne vidi. Glasanje putem interneta bi bilo dobro rešenje, samo što je veliki broj informatički needukovanih. Naravno, biće još izbora, a ono što mi sada očekujemo jeste da potvrdimo sami sebe. Sažeto, očekujemo novi početak u odnosima sa maticom.
Šef Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović ističe da se opet vratilo vreme nepoverenja dijaspore u iskrenost države Srbije. Uz procenu da je način glasanja u inostranstvu komplikovan, što je jedan od razloga slabog odziva glasača u dijaspori.
- Primera radi, na proteklim izborima u izbornoj jedinici u Beču glasalo je nekoliko stotina ljudi, a pravo glasa imalo je nekoliko hiljada ljudi. Da bi ljudi glasali, moraju lično da se registruju u konzulatu, pribave određenu dokumentaciju, pa tek onda da dođu na izbore. Za sve to je potrebno da uzmu dva slobodna dana. Interesovanje dijaspore za saradnju sa Srbijom i Republikom Srpskom je nesporno. Smatram da je Skupština dijaspore pravo mesto da predstavnici udruženja usaglase svoja očekivanja, ali nažalost, ona ne funkcioniše.
Elektronsko glasanje pusti san?
Većina sagovornika "Vesti" smatra da bi glasanje elektronskim putem povećalo broj birača. Mića Aleksić smatra da je taj način izjašnjavanja najprimereniji 21. veku.
- Ako se neko tu ne snalazi, uvek postoji neko ko će mu pomoći - ističe Aleksić.
Dr Branislava Đorđević, pak, smatra da Srbija nema ni vremena, a ni tehničkih mogućnosti da omogući elektronsko glasanje.
Dr Branislava Đorđević, stomatolog u penziji, Vranjanka je koja živi u Vajnfeldenu u istočnoj Švajcarskoj. Smatra da je dijaspora dosad slabo bila zastupljena na izborima, kao i da Srbija nema ni vremena, a ni tehničkih mogućnosti da omogući elektronsko glasanje.
- Dijaspora treba da traži da bude zastupljena u parlamentarnim telima, ako ni zbog čega drugog, bar zbog one četiri milijarde evra koje godišnje šalje različitim kanalima rodbini u Srbiji.
Dragan Urošević iz Minhena veruje da je kucnuo čas da vlasti u Beogradu ravnopravno tretiraju dijasporu sa građanima koji žive u Srbiji.
- Konačno treba da se ostvari ideja da dijaspora ima svog predstavnika u parlamentu i to treba da bude neko ko živi u inostranstvu i dobro poznaje problematiku naših građana u dijaspori. Trebalo bi da nestane strah političara od glasova iz inostranstva - smatra Urošević.
Pohvale iz Vajsenburga
Boban Filipović iz Vajsenburga smatra i očekuje da će posle ovih izbora matica malo više povesti računa o svojoj dijaspori.
- Briga otadžbine za dijasporu dosad je bila skoro nikakva, a prvi znak promene nabolje bilo bi biranje predstavnika dijaspore u parlament Srbije. To bi doprinelo da se i u rasejanju ozbiljnije razmišlja o investiranju u otadžbinu, što bi pomoglo ekonomskom oporavku države. Verujem da ova vlast sa započetim reformama vodi državu u dobrom smeru, jer ovu vlast hvale u matici, ali i dijaspori. Nije lako napraviti korak u ekonomskom razvoju, jer u krizi su i velike zemlje sa jačom ekonomijom, ali verujem da tu ima budućnosti i ja se nadam da svet neće doći u ratno stanje - nada se Filipović.
