Invazija pred kapijom Srbije
Migrantska kriza u Grčkoj eskalira, na hiljade ljudi pokušava da nastavi kroz Makedoniju i Srbiju, dok Hrvatska vraća izbeglice koje su uspele da prođu balkanskom rutom do njenih granica, stavljajući Beograd u položaj između čekića i nakovnja.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ističe da je u toj konstelaciji Srbija u vrlo nezgodnom položaju kao predvorje Evropske unije.
On ukazuje i da ukoliko dođe do promene izbegličke rute i proradi albanska trasa koja je bila aktuelna 2013. godine, Srbija će ponovo biti usputna stanica. On dodaje da će se ljudi svakako gomilati na Balkanu i u Srbiji koja bi, smatra, morala da zadrži humani pristup u odnosu prema njima.
Podgorica i Tirana neće izbeglice
Skicu nove rute kojom bi izbeglice koje traže spas u Evropi mogle da se kreću iz Grčke ka Albaniji, preko Crne Gore, Bosne i Hrvatske ka Zapadnoj Evropi, objavila je nemačka
NTV. Reagovao je crnogorski premijer Milo Đukanović najavom zatvaranja granica. Podsećanja radi, albanski premijer Edi Rama je kazao da Albanija neće biti nova ruta za izbeglice, jer nema "uslove, snagu i entuzijazam da spasava svet dok drugi zatvaraju svoje granice".
- Srbiji je, uz Grčku koja je granični rub EU, najteže, jer je problem što Makedonija i ostale komšijske zemlje na jugu i jugozapadu nisu solidni partneri. Izbegli za sada prolaze u malom broju, ali preti opasnost od eskalacije migrantske krize u Grčkoj. Ljudi će sa ove ili one strane doći u Srbiju koja ne bi smela da ih zaustavlja silom, jer bi tako kršila i pravo i pravdu, dok bi ti ljudi koji nemaju gde, u naumu da pošto poto prođu svakako ušli u sivu zonu i ruke krijumčara - kaže Đurović.
Kritike Skoplju i Beču
Grčki šef diplomatije Nikos Kocijas oštro je kritikovao Makedoniju, Austriju i zemlje balkanske rute, tvrdeći da Austrija prkosi Nemačkoj u načinu rešavanja i "vrbuje" balkanske zemlje da joj pomognu. Kocijas je ukazao da Skoplje ograničava ulazak izbeglica iz Grčke.
- Makedonska vlada je oduševljena ulogom koju joj daju Austrija i Mađarska, a morala bi da shvati da će je to koštati -rekao je Kocijas.
U ovoj dramatičnoj situaciji je premijer Srbije Aleksandar Vučić optimista.
- Migrantska kriza neće napraviti velike probleme na našoj teritoriji. Ocene da će Srbija postati preplavljena migrantima i da će Balkan postati logor za migrante su zavereničke teorije za plašenje naroda - poručio je Vučić u jeku ove krize usmeravajući energiju na izbore koje je najavio za 24. april.
Priznaje da ovi izazovi nisu jednostavni, ali veruje i da migranti neće birati rutu preko Albanije i Kosova jer bi, da im je to odgovaralo, odavno tuda krenuli.
U koloni i dezerteri ID?
Bezbednosni izvori u Makedoniji tvrde da među izbeglicama ima i bivših pripadnika vojnih formacija koji su se borili u Siriji i Iraku. Neki su sami priznali da su bili deo Islamske države, ali su potom odlučili da dezertiraju i pobegnu sa bojišta.
Prema statistici, u prva dva meseca ove godine kroz Makedoniju je prošlo 87.000 izbeglica, duplo više muškaraca nego žena, a samo 27 njih iz Sirije i Avganistana je zatražilo azil u Makedoniji.
Umirujuće izjave srpskih državnih funkcionera u prilično dramatičnoj situaciji su, prema rečima Đurovića, poslednjih dana sve češće, verovatno iz političkih razloga. Loša situacija će se, prema njegovim rečima, pogoršavati sve dok EU ne dođe do jedinstvenog odgovora.
- Dok se masa ljudi probija ka evropskom kontinentu, države u agoniji posežu za sopstvenim merama sa mogućnošću rizika da se u Srbiji nađe veliki broj izbeglica - mišljenja je Đurović.
Da se situacija u protoku izbeglica usložnjava govori i izjava predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović koja je ponovila da je "apsolutno nužna puna kontrola hrvatske državne granice". Objasnila je i da to ne znači njeno puno zatvaranje, već zaštitu nacionalne bezbednosti, pa i samih migranata koji su često meta terorizma i terorističkih napada.
