Slađana vapila da je vrate u Srbiju
Službenica srpske ambasade u Libiji Slađana Stanković tražila je još od 2012. godine da je vrate u Srbiju. To potvrđuju i dopisi koje je ona slala pretpostavljenima u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu. Njeni apeli su bili bezuspešni i pored toga što je ona u Libiji provela gotovo deset godina. Ni okolnost da joj je formalno mandat okončan, kao i to da je porodicu, supruga i dve ćerke, 2011. godine vratila u Srbiju nakon što je počeo rat u Libiji, nije umilostivio nadležne da joj izađu u susret, iako je na to imala i formalno i moralno pravo.
"Svoje obaveze prema ambasadi i državi sam časno i pošteno ispunjavala, ali moja obaveza je i da ih ispunim prema porodici... Sve ovo su dovoljni argumenti za moju molbu da me neko zameni i posle skoro devet godina rada i preko tri godine odvojenosti od dece", pisala je Slađana, a objavio beogradski list "Blic".
Ma, kakav konkurs?!
Šef diplomatije Ivica Dačić tvrdio je da zamenu za Slađanu nisu mogli da nađu kada joj je istekao mandat.
- Po sili službe se odmah raspisuje konkurs. Ali niko se nije javljao, iako smo konkurs raspisivali više puta. To je i inače problem, niko se ne odaziva za niz zemalja iz više razloga - tvrdio je Dačić.
Pobulić, međutim, kaže da ne postoje interni konkursi za slanje ljudi na određene pozicije u MSP.
- To je besmislica. Šta bi bilo da vojska raspisuje interni konkurs za određeni premeštaj. Za vreme mog službovanja nismo mogli da odbijemo zadatak. Ako ne želiš da ideš u određenu zemlju, onda ideš iz ministarstva - dodaje Pobulić.
Da smo normalna država, to se ne bi dogodilo, upozorava dugogodišnji diplomata Simeon Pobulić.
- Stankovićeva je radila u službi veze, drugim rečima, bila je šifrantkinja. Tačno je da je za ovaj posao malo teže naći zamenu, ali na sve to se moralo ranije računati i pronaći adekvatno rešenje. Tu vidim deo velike krivice srpskog ambasadora u Libiji. On je morao da zna da se ona mora vratiti u Srbiju i da joj se mora naći adekvatna zamena koja će moći da funkcioniše u ratnoj situaciji - komentriše za "Vesti" diplomata u penziji Pobulić.
Jedan stres dovoljan
Simeon Pobulić ističe da se ranije uvek unutar MSP vodilo računa da se ljudi koji su u službi doživeli stres ne šalju ponovo u stresnu situaciju.
- Sećam se jednog kolege koji je doživeo stres u SAD, pa su ga nadležni premestili u Hag. Tamo se međutim, propio i bio je vraćen i podvrgnut lečenju.
On objašnjava da kada u nekoj državi vlada vanredna situacija, ako već ambasada nije zatvorena, Ministarstvo spoljnih poslova šalje mlađe ljude obučene da deluju u takvim okolnostima.
Potežica traži informacije
Ambasador Srbije u Libiji Oliver Potežica zatražio je od šefa libijske diplomatije El Mabruka Milada više informacija o smrti službenika srpske ambasade Slađani Stanković i Jovici Stepiću, ubijenima u vazdušnom udaru američkih snaga na Sabratu 19. februara.
Potežica i El Mabruk Milad su na sastanku u Tripoliju takođe razgovarali o bilateralnim odnosima i načinima da se oni podstaknu u budućnosti, piše libijski list "Libija obzerver".
Srpske vlasti su saopštile da su diplomate ubijene u eksploziji, kako je pokazala obdukcija izvršena u Beogradu i Libiji, ali Vašington to negira.
- Kada je SSSR okupirao Čehoslovačku 1968. godine, ja sam bio izabran među 50 radnika Ministarstva spoljnih poslova bivše Jugoslavije koje je MSP obučavao kako da funkcionišu u šumi. Sve se to unapred radi, ide se u susret događajima. U ovom slučaju to je izostalo, najverovatnije zato što je ceo sistem u Ministarstvu narušen - primećuje Pobulić.
