Srbija prepuštena Bugarima
Iako Beograd ispunjava zahteve koje je pred nju postavila Evropska unija sve je iznenadila odluka Evropske komisije da u vanredni plan za snabdevanje gasa u kriznim situacijama ne uključi Srbiju.
To je veliko iznenađenje, jer kako podseća list "Politika", naša država je prva pristupila evropskoj energetskoj zajednici.
Pročitajte još:
* Srbija i Bugarska žrtve novog hladnog rata
Odluka Evropske komisije treba da bude poslednje upozorenje Srbiji da traži alternativna rešenja za snabdevanje gasom.
Nakon fijaska projekata Južni i Turski tok, Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da potraži što bržu gasnu vezu s Bugarskom, smatraju stručnjaci. To je pogodno jer je ovaj gasovod najkraći u okruženju, dugačak je tek oko 150 kilometara.
Srbija je lane potpisala protokol sa Bugarskom, kojim je predviđeno da 60 odsto od tih 150 kilometara bude na srpskoj granici. Godišnji kapacitet bi bio 1,8 milijardi kubika gasa sa mogućnošću povećanja kapaciteta.
Gasna veza između Srbije i Bugarske trebalo bi da bude završena krajem 2018. godine, a već početkom 2019. godine potekle bi prve količine gasa. To je dobro, jer su baš u to vreme Rusi najavili da će prekinuti isporuke preko Ukrajine.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević u izjavi za "Vesti" kaže da je potez Evropske komisije očekivan.
- Srbija je izostavljena jer EU, uslovno rečeno, sankcioniše našu neodlučnost. Jedno vreme smo se uzdali u Ruse, kada je već bilo izvesno da će prekinuti snabdevanje gasom. Evropa ne trpi tu vrstu koketiranja i stoga nismo ni uključeni u vanredni evropski plan - kaže dr Kovačević.
Srbija razmatra i ugovor sa Rumunijom o izgradnji gasne veze, jer bi i to pomoglo da naša zemlja doprema gas. Ova gasna veza ima veliki značaj jer Rumuni imaju oko 80 odsto svog domaćeg gasa.
