Sejao smrt, pa se pokajao
Generalni sekretar NATO-a tokom bombardovanja SRJ 1999. godine i bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana konačno je priznao greh prema Srbiji.
Osim ocene da na Kosovu "stvari nisu ispale dobro", on je rekao i da sada granicu između Srbije i Kosova vidi kao nelegalnu. Berlinu je zamerio zanemarivanje Srbije na račun Hrvatske koju kritikuje zbog "užasne, nacionalističke" vlasti.
- Sada imamo Hrvatsku u EU, a Srbiju izvan nje. Nemačka je uvek favorizirala Hrvatsku zbog tradicionalnih odnosa i katoličanstva, a Srbija se zanemarivala. Srbija mora postati deo EU, ne želimo takvu Srbiju preko koje bi Rusija ušla u Evropu - izjavio je Solana.
Tako je Solana "progledao", ali samo kao član Socijalističke radničke stranke u Španiji, jedne od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo. I druge bivše visoke zvaničnike naknadno je mučila savest zbog Srbije.
Tako je glavna tužiteljka Tribunala u Hagu Karla del Ponte tek po odlasku sa te funkcije u knjizi "Lov: ja i ratni zločinci" obnarodovala trgovinu organima otetih Srba, aferu poznatu kao "Žuta kuća".
Navela je saznanja da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca 1999. oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, slani u Italiju i distribuisani u klinike širom Evrope.
Knjigom se prala i članica međunarodne istražne komisije Helena Ranta za događaje u selu Račak, koji su bili povod za bombardovanje Jugoslavije. Ona je u autobigrafiji priznala da je izveštaj o navodnim zločinima Srba pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa misije Oebsa na Kosmetu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin nije štedeo Beograd od raznih kritika dok je bio na toj funkciji, ali se odlazeći sa nje "pravdao" tvrdnjom da je, u stvari, uporno branio Srbiju, promovisao njen istinski napredak i ukazivao na zaostatke i stranputice, što se, kazao je, mnogima nije svidelo.
