Partijski raj za male bogove
Srbi bi da budu predsednici, pa makar i kućnog saveta, a koliko se u politici ta pozicija ljubi i ne da po svaku cenu, pokazao je skup opozicionih stranaka na kojem se u ulozi lidera našlo čak šest bivših visokih funkcionera Demokratske stranke.
Inače, po broju raznoraznih predsednika od mikroplana do vrha vlasti, Srbija je zrela za Ginisa. Naročito u politici, pa njihovo množenje poput pečuraka posle kiše na svakim izborima iznova zbunjuje birače sve dužim spiskom takmaca za vlast.
Dokaz da to umnožavanje ne prestaje pokazali su nedavno sada bivši funkcioner DS-a Borislav Stefanović i nekadašnji naprednjak Saša Mirković osnivanjem Levice Srbije, odnosno Jake Srbije. Ovi "odmetnici" samo su potvrdili nepisano pravilo da se sa osnivanjem novog političkog jata ustoličuju kao njihovi predsednici.
Analitičari ne veruju u pravdanja da su morali do odu zbog loših odnosa ili idejnog i programskog razmimoilaženja, već ukazuju da je politika kao droga: kad jednom zakoračiš u život na visokoj nozi izlaza iz slatkog raja najrazličitijih privilegija - nema. Zato mala zemlja vrvi od predsednika, i to od čela države i vlade, javnih preduzeća, upravnih, nadzornih odbora, sportskih društava...
Rasadnik svih funkcija je upravo političko polje, odnosno članstvo ili bliskost vladajućim partijama. Koliko se predsednici množe, najbolji dokaz je Demokratska stranka koja je za četvrt veka postojanja iznedrila 14 partija, u proseku jednu na svakih godinu i po. Samo tri godine od pada sa vlasti na Đurđevdan 2012. iz DS-a je nastalo pet novih stranaka i toliko lidera. Koliko to ide daleko dokaz je DS koji već ima i političke unučiće. Po odlasku Borisa Tadića koji je formirao Socijaldemokratsku stranku, njega je napustio Janko Veselinović osnivajući Pokret za preokret.
Okruženi poltronima
Jednom predsednik, uvek predsednik, dokazano je geslo srpskih političkih lidera od kojih je ogromna većina radnu knjižicu položila u državne organe još pre četvrt veka. Iako su Slobodanu Miloševiću zamerali što je tokom čitave decenijske vladavine bio jedini kandidat za predsednika SPS, i sami štampaju stranačke listiće sa samo svojim imenom.
Retko bi nekog od partijskih prvaka neprijatno iznenadio još jedan pretendent za politički presto i tada bi se nadmetanje za glasove pretvaralo u bitku za život i smrt. Zato i oni u aktuelnoj vlasti, lideri SNS-a i SPS-a Aleksandar Vučić i Ivica Dačić idu na proverenu "siguricu" da budu jedini kandidati za lidera na partijskom izbornom listiću.
Poštenje kao presedan
Demokratska stranka Srbije iznedrila je i jedini svetli primer. Nezabeleženo u višeparlamentarizmu nastalom s početka 90-ih godina prošlog veka, nekadašnji premijer, dugogodišnji jedini predsednik DSS-a Vojislav Koštunica se posle 22 godine, povukao 2014. sa mesta predsednika jer njegova stranka nije ušla u parlament. Tako se prihvatanjem odgovornosti za neuspeh, upisao i kao presedan političkog života.
Moć i privilegije su, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, zajednički imenitelj želje za liderstvom.
- Oni sebi stalno postavljaju pitanje - šta sam ako nisam predsednik - jer predsednici su relevantni, važni, uticajni i sa pečatom moći. Tu moć i privilegije doživljavaju kao izlazak iz anonimnosti i svrstavanje među pripadnike elite - kaže Stojiljković za "Vesti".
Posle dobrog života za koji se, prema rečima našeg sagovornika, zalepe kao lepkom, sve manje su spremni da se vrate sopstvenoj profesiji, ukoliko su je uopšte i imali pre politike.
- Vrlo im je teško im je da opet budu u svetu običnih ljudi, pa se rukovode onom ili predsednik ili ništa - pojašnjava Stojiljković kaže kako pripadnici te grupacije, koja se već može nazvati kastom, neće da se odreknu moći koja im obezbeđuje da su stalno na malim ekranima, da se nešto pitaju, kao i da im njihova partijska jata neprestano salutiraju, gledajući ih kao male bogove.
Luksuz i za Nemce
O srpskom političkom luksuzu nadaleko se čulo, pa je svojevremeno o njemu svojevremeno pisao i nemački "Špigl", ukazujući da dok građani Srbije moraju da štede, politički vrh uživa u raskoši i luksuzu, što voli i da pokaže. Kao primere iz srpskih medija naveo planinarenje Čedomira Jovanovića na Akonkagvi teško nekoliko desetina hiljada evra. U medijima je osvanuo i ogroman imetak predsednika Srbije Tomislava Nikolića, konto njegovog sina mlađanog gradonačelnika Kragujevca od četvrt miliona evra, pa 22 nekretnine lidera Nove Srbije Velimira Ilića...
Bogataši preko noći
Predsednici, kako se sve češće ispostavlja, umesto da su u službi naroda, znak jednakosti stavljaju između vladavine i ličnih povlastica, pa u javnost svakodnevno isplivavaju saznanja da su se od dolaska na funkciju naprasno obogatili, ekspresno završili sumnjive privatne fakultete, zaposlili rodbinu, kumove, prijatelje...
Mnoge od tih afera otkrio je antikoruptivni sajt "Pištaljka", a urednik ovog portala Vladimir Radomirović ukazuje za "Vesti" da za republičkim moćnicima ne zaostaju ni lokalni. On navodi da je sve više opštinskih čelnika koji se vozikaju luksuznim privatnim limuzinama, a da pri tom na raspolaganju imaju i službeni auto, ličnog vozača, plaćeno gorivo i dnevnice pride.
- To troškarenje narodnih para u lokalu niko ne proverava. Pisali smo i o predsedniku opštine Doljevac koji je prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije pet vozila u svom vlasništvu od kojih je jedno skupoceni lamborgini, a niko ga nije pitao odakle mu. Prvi čovek Zemuna, za koga se priča da je u vreme opozicionog rada premijera Aleksandra Vučića bio njegov vozač, u roku od pola godine od dolaska na tu funkciju prijavio je drastično uvećanje sopstvene imovine, i to i nekretnine, i šume i njive - otkriva naš sagovornik.
Radomirović ukazuje da privilegije osim vlasti ima i opozicija.
- To su ljudi bez karijere u profesiji koji, kada se uhvate državne funkcije, grčevito ih se drže. Prerasli su u jednu kastu koja se uz pomoć politike obogaćuje i vodi skupoceni mondenski život dok građani gladuju - kaže urednik Pištaljke.
On podseća na mnogobrojne zloupotrebe kojima se sajt bavio, od placa u centru grada demokrate Dragana Šutanovca vrednog 1,5 miliona evra, do milionske zarade verenice bivšeg ministra Božidara Đelića na prodaji luksuznog nameštaja državnim ustanovama i firmama.
- Nažalost, institucije koje treba da štite građane kao da čuvaju moćne političare od prijava i odlaska u zatvor - zaključuje Radomirović.