Brisel vraća Srbiji migrante?
Zbog nemogućnosti Evropske unije da pruži zajednički odgovor na veliku migrantsku krizu, ne samo da je ugrožena temeljna briselska tekovina "Evropa bez granica", već bi Srbija mogla da se suoči sa ozbiljnim problemom vraćanja velikog broja migranata iz zemalja EU na njenu teritoriju.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, osvrćući se na najave da će Austrija ograničiti ulazak migranata kaže za "Vesti" da ne može da isključi mogućnost da srpski susedi aktiviraju sporazume o readmisiji.
- Prema novoj praksi u Srbiji migrantima su ponuđene dve vrste papira, jedan za tranzit i drugi za azil, ali to ne može Srbiju spasti od mogućnosti vraćanja azilanata koji su kroz njenu teritoriju prošli. Ako se izbeglice odluče da samo prođu i napišu da recimo hoće u Nemačku, onda ne mogu kod nas da dobiju azil. Ova odredba sa namerom da se ne prihvate oni koji su prošli kroz Srbiju na putu ka EU, pravno ništa ne znači. I Hrvatska može da nam vrati ljude, jer će prema readmisiji, tumačiti da su ilegalno ušli na njihovu zemlju - pojašnjava naš sagovornik.
Pročitajte još:
* Evo zašto Merkelova "nervira" Evropu
* Hrvati i Slovenci "zavukli" nama, mi Makedoncima
Ukoliko bi zapadnoevropske zemlje rešile da iskoriste sporazume o readmisiji potpisane sa Beogradom, prema njegovim rečima, došlo bi do ozbiljnog problema, jer bi Srbija bila dovedena pred svršen čin. Sa druge strane, kako kaže, Beograd ima sličan sporazum o readmisiji sa Makedonijom, ali Skoplje od potpisivanja opstruira njegovo sprovođenje, zbog čega se on praktično i ne primenjuje.
- Ti ljudi bi morali da ostanu kod nas, jer UNHCR ne vidi Makedoniju kao sigurnu zemlju, a takav scenario bi Srbiju doveo u poziciju da ili primi sve tražioce azila iz Evrope, ili da krši sopstvene pravne propise - pojašnjava Đurović. On dodaje da bi srpska vlast u pregovorima morala jasno da kaže da je to neizvodljivo, jer nema smeštajnih kapaciteta.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks je u mišljenju poslatom Evropskom sudu za ljudska prava naveo da bi vraćanje migranata iz Austrije u Mađarsku, na osnovu Dablinskog sporazuma, moglo da dovede do ozbiljnog kršenja ljudskih prava. U tom slučaju bi, smatra, mađarske vlasti počele automatski da deportuju izbeglice u Srbiju.
Zbog nove situacije Demokratska stranka Srbije i Srpska narodna partija zatražile su hitno sazivanje sednice Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. DSS ističe da će odluka Beča da stavi van snage Šengenska pravila, pojača graničnu kontrolu i radikalno ograniči ulazak izbeglica u Austriju, izazvati trenutne lančane posledice na sve tranzitne zemlje, pa i na Srbiju. SNP strahuje od mogućnosti da Srbija bude zatrpana sa više od pola miliona izbeglica.
- Pred nama je proces kretanja migranata u rikverc. Kada austrijske i slovenačke vlasti vrate migrante u Mađarsku i Hrvatsku, one će ih automatski deportovati u Srbiju. To znači da se Srbija suočava sa potencijalnom pretnjom da primi najmanje 600.000 migranata - kaže SNP.
Molbu EU da uspostavi jedinstvenu politiku koju će Srbija sprovoditi uputio je srpski premijer Aleksandar Vučić posle beogradskih razgovora sa komesarom za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama EU Hristosom Stilijanidesom.
- U ovom trenutku nema jedinstvenog političkog odgovora na izbegličku krizu, već se sprovode jednostrane, unilateralne mere. Kada neko kaže da ne prima pripadnike ovog ili onog naroda, treba da postoji dogovor na nivou EU, ili bar da na vreme budemo obavešteni o tome, kako bi mogli da reagujemo - poručio je Vučić.
Ankete
Istraživanje bečkog dnevnika "Esterajh", posle napada na žene tokom novogodišnje noći u Nemačkoj i Austriji, pokazuje da čak 76 odsto Austrijanaca smatra da treba zatvoriti granice za izbeglice. Njih 48 odsto ističe da odmah treba obustaviti prijem izbeglica, dok je 28 procenata mišljenja da se može u zemlju pustiti još samo 20.000 novih azilanata.
Put vodi u ilegalu
Kao posledicu izostanka konsenzusa EU povodom migrantske krize, Radoš Đurović podseća da je šest zemalja delimično uvelo granične kontrole.
- Kad je Evropa bez odgovora i oslanja se na Tursku koja je nestabilan partner, države članice problem migranata rešavaju kao sopstveni problem - kaže Đurović navodeći da migrantski talas ne može biti zaustavljen, već samo može preći u goru i opasniju ilegalnu varijantu prelaska granica.
