Vučić sa prstima u tegli džema
I dok je iznad Arene, poput sivog oblaka, opominjuće lebdeo eho zvižduka kojim su navijači evropskog vaterpolo prvenstva pozdravili predstavnike srpskih vlasti, u Palatu Srbija, sa sve maketom u ruci, ušetao je Dmitrij Rogozin, jedan od čelnika Rusije, koji poslednjih meseci sve češće pohode Srbiju. Nosio je dobre vesti jedinom koji je izbegao zvižduke a koji je za njih najzaslužniji - srpskom premijeru Aleksandru Vučiću.
Posle razgovora sa dragim gostom, Vučić se iz petnih žila upinjao da srpskoj javnosti objasni da su ugovarali privrednu saradnju, ali mu Rogozin uvali u ruke onu maketu ruskog raketnog sistema S-300 što je sa sobom nosao, uz reči žaljenja što Srbija takvu tehnologiju nije imala 1999. godine. A baš te godine, kada je NATO sipao bombe po našim glavama, isti taj Vučić bejaše na vlasti, doduše kao ministar, ali računa se.
Rogozin je domaćinima u Beogradu "na sva zvona" uvalio i poruku ruskog predsednika Vladimira Putina da se "detaljno ispita šta je Srbiji potrebno", kao i namere da se prodube vojno-tehnički i ekonomski odnosi. "To je samo maketa, samo maketa", zavapio je Vučić uskačući u reč Rogozinu, bled u licu kao da je uhvaćen sa prstima u tegli džema.
Kad je došao do daha, ali i dalje u strahu od reakcije svojih evropskih nalagodavaca, Vučić ispriča da Srbija nema novaca za tako skupe vojne nabavke, da nikada nikoga neće napasti ali da mora da bude u stanju da zaštiti svoju teritoriju i građane. A onda, ničim izazvan, verovatno da bi predupredio sudbinu svojih prethodnika kojima se "sađenje tikava" sa Evropljanima olupalo o glavu, pomenu i srpske izbore koje bi, kako reče, voleo da izbegne.
Međutim, sablažnjivo ukaza Vučić, postoje i oni, zabludeli, koji žele izbore i poče da građane Srbije plaši pošastima iz prošlosti, ratnim opasnostima i gubitkom još po kojeg dela zemlje. Tvrdnje u maniru najglasnijih pristaša Demokratske stranke koji su nas prvih godina 21. veka na isti način plašili njime - glavom i bradom! A kad su naljutili evropske mentore, znamo kako su završili i gde su danas - u političkom živom blatu iz kojeg jedva nos pomole.
Sreća pa u Srbiji nema opozicije, inače ne bi Vučić tako lako licitirao sa izborima. A džem sa prstiju već će se nekako oprati!
