Zar je izdaja suditi neljudima?

Vladimir Vukčević od 1. januara više neće biti na čelu "malog Haga", kako su mnogi nazivali Tužilaštvo za ratne zločine Srbije. Vukčević za "Vesti", u poslednjem intervjuu na dužnosti glavnog tužioca, rezimira učinjeno, ali i daje odgovor na pitanje da li oseća i ličnu krivicu što mnogi zločini nad Srbima i dalje nisu procesuirani.

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine

Završavate mandat tužioca za ratne zločine Srbije. Kada sve saberete i oduzmete, koji je rezultat?
- Rezultat je stvaranje kredibilne pravosudne institucije koja je prepoznatljiva u nacionalnim i međunarodnim okvirima. Suštinski rezultat je da smo premostili mnoge barijere u regionu, unapredili regionalnu saradnju, utrostručili broj razmenjenih informacija i dokaza u predmetima.

Tužilaštvo je osnovano kako bi se došlo do pravde za zločine počinjene u ratovima bivše SFRJ. Da li je pravda i pobedila?
- Pravda bez sumnje pobeđuje. Mnogo je, međutim, još nekažnjenih ratnih zločina i porodice nastradalih imaju s razlogom pravo da i dalje zahtevaju od pravosudnih organa, posebno od Tužilaštva, da učine sve da bi pravda bila u potpunosti zadovoljena. Pre svega, mislim na političke prepreke u regionu. U slučaju Nasera Orića pokazalo se da smo bili u pravu kada smo pokrenuli istragu za zločine koji nisu bili procesuirani u Haškom tribunalu.

Da li vara utisak da je od svih zemalja u regionu, jedino TRZ Srbije procesuiralo svoje državljane. Ostali su se uglavnom bavili drugom stranom?
- Hrvatska je optužila 3.446 lica, od čega je 2.999 Srba, optuženih u odsustvu. Tužilaštvo za ratne zločine nije nikoga do sada optužilo u odsustvu, vode se istrage koje su u prekidu zbog nedostupnosti počinilaca. Zakon o štetnosti koji je na snazi blokirao je regionalnu saradnju, pa su oni protiv koji smo pokrenuli istrage i dalje nedostupni pravdi. U poslednjih nekoliko meseci Tužilaštvo BiH je podiglo brojne optužnice za zločine nad Srbima, na čemu smo mi u mnogim slučajevima pomogli kolegama iz Sarajeva.

Zbog te činjenice, sve ove godine su vas optuživali da ste izdajnik jer se uglavnom bavite procesuiranjem Srba. Šta je, na kraju mandata, vaš odgovor na te optužbe?
- Da li bi trebalo da amnestiramo one koji su u naše ime ubijali, silovali, činili najteže zločine? Da li je to strategija? Reći za nekog da je izdajnik, a učinio je mnogo da skine balast kolektivne krivice sa srpskog naroda, to je uvreda. Tužilaštvo za ratne zločine je izradilo analizu neprocesuiranih zločina nad Srbima koju smo prošle godine predali nadležnim državnim organima.

Čija je greška što i u Srbiji, ali i u regionu nema suđenja za zločine nad Srbima. Osećate li i sopstvenu odgovornost?
- Uradio sam sve što je bilo u mojoj moći da Tužilaštvo za ratne zločine donese pravdu za sve žrtve ratnih zločina koji su se dogodili na prostorima nekadašnje SFRJ. Čak smo bili kritikovani iz zemalja u regionu, naročito iz Hrvatske, da smo "mali Hag" jer smo primenjivali princip univerzalne nadležnosti. Očigledan primer da smo bili u pravu jeste pokretanje istrage protiv Nasera Orića. Inače, u fazi istrage i predistražnog postupka pokrenuti su i vođeni postupci u ukupno 107 predmeta, u kojima je do sada otkriveno najmanje 220 okrivljenih lica, odgovornih za ratne zločine nad najmanje 1.236 žrtava srpske nacionalnosti.

Šta je ono za čim žalite? Šta ste mogli još da uradite i iz kog razloga niste?
- Ne postoji ništa za čim bih žalio. Postoje predmeti koji zahtevaju političku volju da bi se okončali, ali je verujem da će Tužilaštvo za ratne zločine u budućnosti nastaviti da uspešno odoleva političkim pritiscima. Verujem u mlade ljude koje smo edukovali poslednjih godina u Tužilaštvu. Uveren sam da će oni svojim znanjem uspeti da dovedu do kraja predmete koji su opterećeni politikom.

Koji procesi ostaju iza vas nezavršeni?
- U predmetima "Štrpci" i "Srebrenica" podignute su optužnice. Iza mene ostaje predmet "Braća Bitići". Trenutno vodimo više desetina predistražnih postupaka. Veliki broj nerasvetljenih događaja zahteva sistematski pristup u rešavanju kako bi se stvorili uslovi za procesuiranje svih ili makar velikog broja odgovornih.

Možete li sada otkriti zbog čega slučaj braće Bitići još nije rešen?
- Bilo je mnogo opstrukcija u tom predmetu, što je, ako mogu tako da kažem sudbina velikog broja predmeta Tužilaštva za ratne zločine u kojima su svoj udeo imali pripadnici policije i drugih državnih organa. Verujem da će se na tragu onoga što smo mi do sada uradili na tom predmetu doći do rešenja. Kada se razbije zavera ćutanja, slučaj Bitići će biti rešen.

Da li je tačno da je slučaj ubistva u kafiću Panda iz vašeg, prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal? Ako je tačno, zašto je to urađeno?
- Tužilaštvo za ratne zločine nije nadležno za događaj u kafiću Panda i mi smo predmet prosledili Tužilaštvu za organizovani kriminal. U više navrata smo razgovarali sa porodicama tragično nastradalih mladića, ja sam ih lično primio i obećao sam im tada, što činim i danas, da ćemo, ukoliko u našim predmetima budemo došli do podataka i dokaza koji upućuju na eventualne počinioce, o tome obavestiti kolege iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Koliko su osnovane tvrdnje premijera da to ipak nisu učinili Albanci?
- Za takvu tvrdnju su neophodni dokazi, kao što je i sam premijer rekao.

Čime ćete se baviti od Nove godine?
- Nastaviću da se bavim unapređenjem procesuiranja ratnih zločina u regionu, u okviru jednog regionalnog projekta koji je okupio eksperte iz respektabilnih međunarodnih i regionalnih pravosudnih institucija.

Možemo li očekivati i neku knjigu kao što je učinila Karla del Ponte?
- Materijala za knjigu zasigurno ima, ali ne da bih ja razotkrivao do sada nerasvetljene detalje već da bi se razumela kompleksnost svega što sam radio na funkciji tužioca za ratne zločine.