SMS upozorenja: Ko je dobio posao preko SNS-a, nek dođe na miting!

Kažu eksperti sinoć, pa šta ako se Unija dok mi tamo stignemo i raspadne, u međuvremenu, urediće nam zemlju, naučiće nas pameti, urediće nam živote, naučiće nas kako da se ponašamo, kako da budemo pravi Evropejci… Slušam ih sinoć, gledam onu moju čeljad u kući i pitam se – hoće li i kad će, stići iz Evropske unije da me poduče kako da vaspitam decu, da im oni objasne kako će postati vredni i pošteni ljudi, kako će me poštovati, i kako ću ja poštovati mog oca i majku, i kako ću slaviti mog Svetog Stevana i Božić. I, hoće li me oni naučiti kad da postim i kako da se pričestim, kad ću ići u crkvu? Da mi on urede kuću, da mi ukažu šta je to sve potrebno da učinim kako bih bio Evropejac, zreo za to njihovo društvo. Da me nauče šta je to čestitost po evropskim standardima, pošto ova naša čestitost kojoj su nas učili očevi i đedovi, očigledno nije isto što i njihova, po standardima. Da mi oni kažu da moram živeti od svog rada, da nije lepo lagati i krasti, jer, ja to bez njih nisam znao. Da me oni nauče kako da volim svoju porodicu, svoju decu, ženu, ovu moju Srbiju, jer, ja to bez njih ne znam i ne umem. Da me oni nauči kako da volim ono moje Bosanje, onu planinu na kojoj sam odrastao, kako da je čuvam, branim, i kako da je ostavim deci. I, da me nauče da Kosovo nije moja otadžbina, da nije deo mene i mog identiteta. E, pa, odmah da vam kažem, meni te vaše upute neće trebati. Ja se u toj vašoj crkvi neću moliti! Ima nešto duboko u meni što mi to ne da.