Kosovo: Najveći problemi nezaposlenost, korupcija i siromaštvo
Ma kako statistički posmatrali podatke "Javnog pulsa" UNDP na Kosovu, brojke su aposolutno ubedljive. Čak 75 procenata građana je nezadovoljno ekonomskim kursom, dok je samo sedam odsto zadovoljno trenutnim ekonomskim stanjem. Analitičari bi rekli da je to čak dva odsto više u odnosu na rezultate istog UN istraživanja objavljenog u martu, ali i isto procentualno povećanje je manje od simboličnog, kada je reč o mogućnosti zaposlenja – tek osam procenata građana veruje da će lako do posla.
Po mišljenju građana, glavni problemi su socio-ekonomski, kaže za "Vesti" projekt menadžer UNDP Kosovo, Ade Hetemi.
- Oko 43 procenata građana smatraju da je najveći problem nezaposlenost, 31 odsto kaže da je siromaštvo, dok je korupcija treći najveći problem, pojašnjava Hetemi.
O tome koliko građani Kosova veruju političarima, Hetemi ističe da je "većina ispitanika izjavila da nisu zadovoljni učinkom glavnih institucija".
- Ta činjenica na nekin način kaže da je povećana svest kosovskog društva, a u poslednjem istraživanju 61 procenat ispitanika je izjavio da nisu zadovoljni trenutnim političkim pravcem, dok je oko 33 odsto zadovoljno ili neopredeljeno. U nameri da vidimo da li veruju političarima imamo pitanje o glasanju, odnosno da li građani smatraju da njihov glas menja političku situaciju? Stav građana je pesmističan, jer 49 osto njih smatra da nemaju uticaja, dok je 51 misli da utiču ili da ne znaju, kaže Ade Hetemi.
Od kosovskih političara često se čuje da je Beogard kriv za mnoge stvari koje se dešavaju na Kosovu. Hetemija smo pitali šta građani misle na tu temu?
- Imamo pitanje o tome koga smatraju odgovornim za političku i ekonomsku situaciju. Naši zaključci pokazuju da 75 procenata ispitanika smatra da je za političku situaciju odgovorna vlada Kosova, odnosno to smatra 71 odsto Albanaca i skoro 40 procenata Srba. U tom delu, samo dva odsto Srba smatra Srbiju odgovornom. Kada je reč o ekonomskoj situaciji na Kosovu, niko ne smatra odgovornim vladu u Beogradu, već 92 odsto ocenjuje da je to odgovornost kosovske vlade, zaključuje Hetemi.
"Javni puls" UNDP bavio se i međuetničkim temama, i pitanjima o spremnosti Srba i Alnanaca da žive zajedno na Kosovu. Rezultati pokazuju da oko 40 osto Srba ne bi imalo problem da živi u istom gradu sa Albancima, dok 33 odsto Albanaca ne bi imalo ništa protiv da živi u istom gradu sa Srbima. Da li bi živeli u istoj ulici - 29 odsto Srba reklo je - da, a dva odsto manje Alabanaca je pozitivno odgovorilo na isto pitanje. Oko 37 procenata Srba ne bi imali ništa protiv da rade sa Albancima, dok 45 odsto Alabanca ne bi imali ništa protiv da rade sa Srbima. Kada je reč o sklapanju braka, na spremnost za međuetničke brakove izjasnilo se tri odsto Srba, a manje od jednog procenata Albanaca.
Zanimljivo je i da istraživanje pokazuje pozitivan bezbedonosni trend, odnosno da je 80 odsto ispitanika odgovorilo da se oseća bezbedno na Kosovu. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1306 građana.