Nedelja 8. 12. 2019.
Washington
10
  • Chicago
    10
  • New York
    -100
  • Belmont
    -140
  • Atlanta
    80
  • Boston
    80
  • Firt
    -90
  • Denver
    10
  • Detroit
    00
  • Dover
    -50
  • Hartford
    -110
  • Orlean
    -30
  • Helena
    110
  • Ren
    -150
  • Honolulu
    200
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    110
  • Salem
    10
  • Santa Fe
    30
  • Tampa
    150
  • Topeka
    50

Srbijo, nikako u NATO!

Nemački admiral Elmar Ludvig Šmeling svojevremeno je oteran u penziju jer se sa stavom da posle pada Varšavskog saveza NATO mora da se reformiše, a ne da vodi agresivnu politiku, nije uklapao u ambicije trijumfom zaslepljenog Zapada. Nezahvalnu poziciju koja kontrira zvaničnim stavovima Alijanse, ali i njegove matične države Nemačke, dodatno je potvrdio rečenicom da ga je "kao nemačkog oficira stid da njegova država po treći put u tom veku napada Srbiju".

V. Sekulić
Elmar Šmeling

Izgovorio je to povodom zločinačkog napada Alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. Od tada je čest gost u Beogradu, a protekle nedelje u srpsku prestonicu dovela ga je Međunarodna konferencija posvećena traganju za bezbednim svetskim poretkom. Na skupu je imao zapaženo izlaganje na temu "Propuštena mogućnost - neuspeh NATO".

Povod konferencije bile su godišnjice - sedam decenija od savezničke preraspodele sveta na Jalti, isto toliko od Konferencije u Potsdamu i četiri decenije od usvajanja Helsinškog završnog dokumenta. Ovi istorijski događaji su u velikoj meri ostali u senci aktuelnih dešavanja u svetu koji neki već karakterišu kao početak trećeg svetskog rata.

Zato smo admirala Šmelinga pitali za mišljenje o ključnim bezbednosnim problemima današnje Evrope - reci migranata sa Bliskog istoka kojoj se ne nazire kraj i terorizmu muslimanskih ekstremista koji nakon napada u Parizu 13. novembra počinju ozbiljno da oblikuju svakodnevicu današnjih Evropljana.

Da li smatrate da je dolaskom migrantskog talasa ugrožena bezbednost Evrope?
- Apsolutno! I vidim neposredan kontekst i blisku vezu između onoga što se do sada dogodilo u sferi takozvane bezbednosti, pod kojom su se uvek podrazumevale vojne bezbednosne strukture, i činjenice da ljudi sada napuštaju svoje domove koji su uništeni kao posledica činjenice da NATO avijacija troši oko milijardu dolara godišnje. Krivim NATO, naročito, jer dolazim iz te organizacije i vidim neposrednu vezu bezbednosne situacije i migracija. Druga stvar je unutrašnja stabilnost države. Mi smo suočeni sa veoma opasnom situacijom jer je ugrožena i politička stabilnost.

Znači li to da ste protiv politike "otvorenih vrata" Angele Merkel?
- Mislim da ona nije imala alternativu. Ponela se bespomoćno, kao i svi političari u mojoj zemlji do sada. Niko do sada nije uradio temeljnu i realističnu analizu onoga što se dogodilo. Oni su zatečeni događajima i nemaju nivo analize o tome šta se dešava, niti imaju ideju šta sledi dalje.

Za sada se čini da su zatvaranja granica i blokade migranata jedina operativna rešenja evropskih zemalja?
- Ideja da se blokiraju migracije, zatvore nemačke granice i da se ljudi vraćaju, veoma je neznalačka. Kako da se ljudi vrate nazad? Peške?! Da li treba da plivaju do suprotne obale mediteranskih zemalja? To je samo primer koliko su površne te ideje. I zamena za pravu politiku su prazna retorika i apeli.

Gde vi vidite rešenje?
- Trebalo bi zaustaviti razloge za rat u Siriji. Da, to je dobra ideja. Ali, niko ne zna kako. Sada sede zajedno, ali to ne menja trenutnu situaciju u toj zemlji. Sirijci i dalje masovno napuštaju svoju zemlju.

Tužba bez efekta

Nakon posete Srbiji u julu 1999, kada se uverio u stepen razaranja NATO bombardovanja, po povratku u Nemačku Šmeling je podneo krivičnu prijavu protiv tadašnjeg kancelara Šredera, šefa diplomatije Fišera i ministra vojnog Šarpinga zbog upotrebe nemačke vojske u agresivnom ratu. Prema njegovim rečima, tužba nije ni uzeta u razmatranje.

Da li je obaveštajna struktura NATO-a i zapadnih zemalja podbacila, jer veoma je čudno i neuverljivo reći da se migracioni talas koji kreće ka Evropi nije mogao predvideti?
- U pravu ste. Tu je posredi politika zabijanja glave u pesak, sa ciljem da se ne vidi šta je problem. I to je ono što su radili. Mnogi izbegli su otišli u okolne države i za sada su još tamo. Da, bilo je očigledno da će u nekom trenutku doći ovde. Godinama unazad ljudi dolaze do Evrope Mediteranom. Da, zaista, bilo je moguće predvideti, ali oni nisu želeli da vide, i naročito nisu želeli da preduzmu mere.

U Srbiji se već godinama, a poslednjih dana nakon dolaska generalnog sekretara Alijanse Stoltenberga u Beograd, vodi polemika da li treba ući u NATO. Šta biste nam vi savetovali?
- Ne. Aposlutno ne. Mislim da je sa NATO-om svršeno zauvek. Ako NATO nastavi ne samo da troši te ogromne količine novca, nego i da bude agresivan kakav je danas u odnosu sa Rusijom, to je najveća opasnost za svetski mir. Tako da bi NATO trebalo da odbacite kao opciju.

Pomenuli ste Rusiju, da li EU ima dobar odnos prema moćnom istočnom susedu ili je samo poslušnik Vašingtona?
- Mislim da je Evropa u svom odnosu prema Rusiji mnogo pod uticajem SAD, a s druge strane, Rusija je apsolutno mnogo važnija za Evropu nego što je to Amerika. SAD imaju dve obale, dve suprotne zone, azijsku i evropsku, tako da se orijentišu uvek na dve strane kada je reč o njihovoj dugoročnoj strategiji. Mi Evropljani smo komšije Rusiji i ona je za nas veoma važna. Postojala je izreka koja kaže da "neće biti bezbednosti u Evropi bez uključivanja Rusije".

Obaveštajac i mirovnjak

* Elmar Šmeling (78) bio je od 1982. do 1983. na čelu vojne kontraobaveštajne službe, a od 1984. do 1990. na čelu Centra za obuku Bundesvera. Po odlasku u penziju, napisao je nekoliko kritičkih knjiga na račun nemačke vojske.
* Po završetku srednje škole, 1957. godine priključio se nemačkoj mornarici, a u čin poručnika unapređen je 8. marta 1960. i služio je kao oficir protivpodmorničkog ratovanja i instruktor. Od 1974. do 1976. preuzeo je vođenje admiralskog štaba. Na čelu vojne kontraobaveštajne službe je bio od februara 1982. do septembra 1983, kada ga je smenila nova savezna nemačka vlada na čelu sa CDU.
* Oktobra 1984. imenovan je za šefa Kancelarije za studije i vežbe Bundesvera. Penzionisan je 1990. u činu admirala. Osam godina kasnije je bio kandidat Partije demokratskih socijalista za izbornu jedinicu Berlin. Član je Evropskog foruma za mir.
* Razveden je i ima tri sina.

Postoji teorija da je ovo što se dešava sa migrantskim talasom, odnosno dolaskom migranata u Nemačku, usmereno ka Merkelovoj, i da je to deo plana jer se ona usprotivila politici nekih zapadnih zemalja i SAD. Ima li u tome logike ili je reč o teoriji zavere?
- Ne, ne mislim da je to tako. Treba gledati širu sliku tih dešavanja, jer postoji razlog zašto ljudi napuštaju svoje zemlje. Imamo ratove, krizu, glad, epidemije, bolesti, sve moguće vrste nesreće, i to je ono što stoji iza talasa migracije. Ali, pitanje jeste kako se to dogodilo? Ne krivim SAD i NATO da su eksplicitno i direktno odgovorni za tu situaciju koju ljudi više ne mogu da izdrže. Migranti koji dolaze u zapadnu Evropu nisu deo plana, u smislu da se naudi Nemačkoj.

POVEZANE VESTI

Nedelja 29.11.2015. 15:04
изволи мајмуне фашиистчки избриши и овај коментар.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2019 © - vesti online