Dobrovoljci Donbasa u Beogradu: Nije gotovo!
Neobična konferencija za štampu održala se u petak u Beogradu, na kojoj se iz prve ruke moglo saznati kakva je zaista situacija u samoproglašenim Donjeckoj i Luganskoj republici na istoku Ukrajine, kako Rusi doživljavaju Srbe ali i kakav stav imaju prema terorističkim napadima u Francuskoj.
U Udruženju novinara Srbije gostovalo je Savez dobrovoljaca Donbasa (SDD), koji je u Beograd stigao da ojača veze sa dobrovoljačkim i veteranskim organizacijama u Srbiji i Srpskoj.
- Nismo ovde slučajno. Prijateljstvo Rusa i Srba, ali i njihovih ratnika i dobrovoljaca. Rusi su dolazili ovde da pomažu od devetnaestog veka pa sve do ratova devedesetih u prošlom veku, a hrabri Srbi su nama pomogli da se odbranimo od Ukrajine - kaže Andrej Pinčuk, izvršni direktor Saveza dobrovoljaca i nekadašnji ministar bezbednosti tzv. Donjecke narodne republike.
Ukrajina kakvu i dalje možemo da vidimo samo u zvaničnim kartama je prošlost, kažu gosti iz Donbasa.
- Ukrajina, kakvu Kijev nastoji da predstavi, ne postoji. Zemlja puca po šavovima a vojni konflikt nije završen, samo je zamrznut, jer i dalje postoje razlozi zbog kojih je pobuna i izbila. Kijev i dalje povremeno gađa naselja, diverzanti vršljaju po unutrašnjosti Donbasa, ali proces je neminovan – Donbas se vraća Rusiji. Ne isključujemo da će se konflikt pojačati, ni da Moskva interveniše. Videćemo šta nosi sutra - kaže Aleksandar Borodaj predsednik Saveza i prvi predsednik Donjecke Narodne Republike.
Hrabri ali silom "anonimni" Srbi
Ruski dobrovoljci, zahvaljujući kojima su Rusi i građani koji ne žele da budu pod Kijevom opstali u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, imali su samo reči hvale za srpske dobrovoljce koji su im pomogli u tom poslu.
- Neću navoditi ni imena niti brojeve, ali ću reći da su se hrabro borili - rekao je Aleksandar Borodaj, dodajući da zna da bi ovde neko mogao da ima problema zbog toga što je bio dobrovoljac u Donbasu.
Ukrajina znači - ruska krajina
Andrej Pinčuk pojašnjava da je Ukrajina kakvu mi znamo veštačka tvorevina SSSR-a, i da će se zbog toga i raspasti na istorijske delove.
On podseća na u Srbiji slabije znane činjenice – Donbas je kao Donjecko-ruska Republika u "veliku" Ukrajinu ušao tek 1918, zapadni delovi Ukrajina i Zakarpatje tek posle 1946, Bukovina (deo uz Moldaviju) prema paktu Ribentrop - Molotov iz 1939, kada je "ušla" Ivanovsko-frankovska oblast...
- Pa već sama reč Ukrajina znači (ruska) krajina, a "Ukrajinci" su se nekada zvali Malorusi, i oni se sada vraćaju Majci Rusiji - kaže Pinčuk.
Za trećeg člana delegacije, Viktora Zaplatina, opunomoćenog predstavnika SDD i bivšeg komandanta pogranične vojske Luganska, nema dileme.
- Narod je rekao svoje na referendumu u maju 2014. godine, pa potom i na izjašnjavanju u oktobru. Ljudi su po šest, sedam sati čekali u redu, na mrazu, da svoj glas daju Donbasu a ne Kijevu - kaže Zaplatin.
Zapad tretira Rusiju kao zemlju drugog reda
Donbaski dobrovoljci su svesni gomile problema koje imaju kod kuće, od manjka obrazovanih i stručnih kadrova u svim sferama, preko pokidanih ekonomskih veza sa Kijevom, a još nerazrađenih sa Moskvom, do političkog i pravnog nepriznavanja.
- Zapad ceo region, kao uostalom i celu Rusiju i Istočnu Evropu, tretira kao mesto gde žive ljudi drugog reda, kao "beli crnci". To se videlo po izveštavanju sa fronta u Ukrajini, gde su zaboravljeni zločini Kijeva, a posebno njegovog Desnog sektora, a sada se vidi po merenju žrtava islamističkog terora. Ruske žrtve iz aviona oborenog nad Sinajem su tek uzgred spomenute, a za one iz napada u Parizu se zastave danima drže na pola koplja - ogorčen je Aleksandar Borodaj.
