Bugari protiv obnove spomen-kosturnice u Surdulici
Spomenik srpskim žrtvama stradalim od bugarskog okupatora tokom Prvog svetskog rata u Surdulici obnavlja se posle 70 godina uz protest Georgija Dimitrova, bugarskog ambasadora u Srbiji, koji je poslao dopis Novici Tončevu, predsedniku Opštine Surdulica u kojem izražava "duboku zabrinutost" zbog "postojanja realne opasnosti rasta međuetničke tenzije zbog izgradnje kosturnice u dvorištu škole".
Međutim, Nebojša Dojčinović, član udruženja "Stara Surdulica", ne vidi ništa sporno jer je, prema njegovim rečima, Spomen kosturnica ponovo izgrađena baš na mestu gde je nekada bila, u dvorištu Srednje tehničke škole "Nikola Tesla" u kojoj je on direktor.
- Spomen kosturnica je 1924. izgrađena na tom mestu, jer je u neposrednoj blizini bio sabirni logor.
Surdulica je u Prvom svetskom ratu bila poslednje mesto na putu ka Bugarskoj gde su deportovani srpski zarobljenici među kojima su bili sveštenici, kao najviđeniji i najpismeniji predstavnici naroda, trgovci, sudije, advokati i elita tadašnje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Svi su oni, pod izgovorom da ih vode u internaciju u Bugarsku da rade u rudnicima, dovođeni u Surdulicu i tu ubijani - kaže Dojčinović.
Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica misli da su obe strane poranile sa reakcijama.
Pranje kostiju vinom
|
- Zbog dopisa iz ambasade obratio sam se našem ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću i čekam zvaničnu reakciju, jer ne mogu ja kao predsednik opštine da vodim međunarodnu politiku.
Moje je mišljenje da bi obe strane trebalo da prisustvuju otvaranju i liturgiji žrtvama i da taj skup bude jedna vrsta pomirenja. Ne vidim razlog zašto se na tom skupu ne bi pojavili i predstavnici bugarskih vlasti. Pa i naš predsednik Tadić je bio u Srebrenici - kaže Tončev.
Dojčinović podseća da je od 1924. do 1941. svake godine na Vidovdan, održavano je opelo u Spomen-kosturnici. Ali, nakon aprilskog rata i okupacije Srbije 1941. godine, upali su okupatorski vojnici i demolirali kosturnicu.
Godine 1943. okupatori su naredili đacima Građanske škole da u periodu od 3. do 17. februara, ciglu po ciglu, sruše kosturnicu. Kripta je zatrpana zemljom, a kosti su razbacane svuda unaokolo. Tada je lokalno stanovništvo tajno sakupilo deo razbacanih kostiju i sahranilo ih na starom surduličkom groblju - podseća Dojčinović.
On dodaje da posle Drugog svetskog rata, sve do 1989. godine, nije postojala inicijativa da se obnovi ovo spomen-obeležje.
- Tek tada je pronađen projekat u Patrijaršiji u Beogradu i osnovan je odbor za obnovu
Spomen-kosturnice. Posao je započet iz temelja, ali su rat i raspad Jugoslavije doprineli da sve stane. Tek 2004. godine formirano je udruženje "Stara Surdulica", koje je uz pomoć donatora i nekih ministarstava obnovilo u originalnom izgledu Spomen-kosturnicu - kaže Dojčinović i napominje da je tragično što mnogi Surduličani nisu znali o čemu se radi.
Povratak srebrnog venca
|
