Bugari protiv obnove spomen-kosturnice u Surdulici

Spomen kosturnica obnovljena kako je izgledala nekad

Međutim, Nebojša Dojčinović, član udruženja "Stara Surdulica", ne vidi ništa sporno jer je, prema njegovim rečima, Spomen kosturnica ponovo izgrađena baš na mestu gde je nekada bila, u dvorištu Srednje tehničke škole "Nikola Tesla" u kojoj je on direktor.

- Spomen kosturnica je 1924. izgrađena na tom mestu, jer je u neposrednoj blizini bio sabirni logor.

Surdulica je u Prvom svetskom ratu bila poslednje mesto na putu ka Bugarskoj gde su deportovani srpski zarobljenici među kojima su bili sveštenici, kao najviđeniji i najpismeniji predstavnici naroda, trgovci, sudije, advokati i elita tadašnje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Svi su oni, pod izgovorom da ih vode u internaciju u Bugarsku da rade u rudnicima, dovođeni u Surdulicu i tu ubijani - kaže Dojčinović.

Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica misli da su obe strane poranile sa reakcijama.

Pranje kostiju vinom

Vladika vranjski Pahomije učestvovaće u ponovnom otvaranju kao predstavnik crkve, kao što je to bilo 1924. godine kada je prvi put otvorena kosturnica. Pre nego što kosti budu prenete u kriptu sveštenici SPC-a peru kosti vinom, a zatim se one svrstavaju u sanduke - posebno lobanje, karlične kosti, ruke, noge... Nakon toga će izvršiti čin osvećenja i prebacivanja u kriptu - kaže Dojčinović.

- Zbog dopisa iz ambasade obratio sam se našem ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću i čekam zvaničnu reakciju, jer ne mogu ja kao predsednik opštine da vodim međunarodnu politiku.

Moje je mišljenje da bi obe strane trebalo da prisustvuju otvaranju i liturgiji žrtvama i da taj skup bude jedna vrsta pomirenja. Ne vidim razlog zašto se na tom skupu ne bi pojavili i predstavnici bugarskih vlasti. Pa i naš predsednik Tadić je bio u Srebrenici - kaže Tončev.

Dojčinović podseća da je od 1924. do 1941. svake godine na Vidovdan, održavano je opelo u Spomen-kosturnici. Ali, nakon aprilskog rata i okupacije Srbije 1941. godine, upali su okupatorski vojnici i demolirali kosturnicu.

Godine 1943. okupatori su naredili đacima Građanske škole da u periodu od 3. do 17. februara, ciglu po ciglu, sruše kosturnicu. Kripta je zatrpana zemljom, a kosti su razbacane svuda unaokolo. Tada je lokalno stanovništvo tajno sakupilo deo razbacanih kostiju i sahranilo ih na starom surduličkom groblju - podseća Dojčinović.

On dodaje da posle Drugog svetskog rata, sve do 1989. godine, nije postojala inicijativa da se obnovi ovo spomen-obeležje.

- Tek tada je pronađen projekat u Patrijaršiji u Beogradu i osnovan je odbor za obnovu
Spomen-kosturnice. Posao je započet iz temelja, ali su rat i raspad Jugoslavije doprineli da sve stane. Tek 2004. godine formirano je udruženje "Stara Surdulica", koje je uz pomoć donatora i nekih ministarstava obnovilo u originalnom izgledu Spomen-kosturnicu - kaže Dojčinović i napominje da je tragično što mnogi Surduličani nisu znali o čemu se radi.

Povratak srebrnog venca

Originalni srebrni venac iz stare kosturnice, dar kralja i kraljice na kojem piše: "Srpskim mučenicima od Aleksandra i Marije", slučajno je pronađen i vraćen u Spomen-kosturnicu. Dojčinović kaže da, iako je izgubio sjaj, ipak je sačuvan.

- Čovek koji je našao taj venac odneo ga je kući i nije želeo da ga vrati, već je planirao da ga preda vranjskom Muzeju. Tek nakon intervencije policije, koju sam ja alarmirao, venac je vraćen i zauzima mesto u obnovljenoj kosturnici. Na vencu nije ništa rađeno, jer nisam želeo da sam skidam patinu koja se vremenom stvorila - zaključuje Dojčinović.