Plaćamo ceh tuđih ratova
Posle usvojenih 17 tačaka akcionog plana čija je suština da se uspori migrantski talas i najveći broj izbeglica zadrži na balkanskoj ruti, teško je naslutiti kakav će stav zauzeti zvanična Srbija. Da li je od svojih moćnih evropskih saveznika dovedena pred svršen čin ili će ipak kao zemlja kandidat da se nešto i pita?
Srpski premijer Aleksandar Vučić nije se oglasio posle zaključaka samita, pošto je otputovao za Moskvu. Vučić je u pauzi samita o migrantima izjavio da će Srbija učiniti sve da sa migrantima postupa humano, ali da neće pristati da bude tampon zona. On je dodao da od Srbije ništa konkretno nije traženo, kao što ni Beograd nije tražio pomoć od EU.
- Ja neću da plačem i neću da cvilim - kazao je Vučić, napominjući da suma koja je dosad primljena iz EU "nije naročito velika" i da Srbija još ima sredstava da se sama brine o migrantima.
Analitičari u zemlji, međutim, pesimistični su, upozoravajući da ovakva preraspodela migranata uoči zime može uveliko destabilizovati balkanske zemlje, inače najsiromašnije države kontinenta.
Dragoljub Anđelković primećuje da retorički lepo zvuči kada Srbija kaže da je spremna da preuzme deo tereta, ali da država ne sme da prihvati da zajedno sa Makedonijom, pa i BIH, pristane na to da preuzme najveći broj migranta.
- Zašto bismo mi sebi pravili dodatne probleme, kada nismo izazvali haos na Bliskom istoku? To su uradile zapadne zemlje, pa sada neka one razmišljaju kako će iz te situacije da se izvuku - rekao je Anđelković. On smatra da Srbija može da prihvati maksimalno 3.000 migranata.
- Ako bismo prihvatili da pravimo prihvatne centre za smeštaj više od tog broja, onda bismo napravili sebi veliku štetu, ekonomsku, finansijsku i svaku drugu - dodaje ovaj analitičar.
Nikola Jovanović iz Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj smatra da je Evropa samo dogovorila privremeni mehanizam prihvata izbeglica.
- Normalno je da su lideri balkanskih država u strahu da ne postanu neka vrsta tampon zone. Ne možemo da znamo šta znači dogovor da Balkan mora da primi 100.000 ljudi i da li će ostati na tom broju. Vučić je konačno rekao ono što je trebalo u početku, da situacija ne zavisi od nas. EU i Turska moraju da se dogovore jer konačno je shvaćeno koliko je komplikovana situacija i kolika je kriza - rekao je Jovanović.
Da će se teret prevaliti preko leđa balkanskih zemalja moglo se naslutiti i na osnovu izjave holandskog premijera Marka Rutea koji smatra da je "istočna Evropa uradila premalo da se odupre talasu izbeglica".
- Mi smo u njih uložili veliku sumu, a sada oni čine premalo - rekao je Rute.
Izlaz preko Albanije
EU je zabrinuta da ukoliko se zatvore kopnene granice na Balkanu, krijumčari ljudi mogu za migrante otvoriti novu morsku rutu prema Italiji, i to iz Albanije. Morska ruta prema Italiji mogla bi biti brža, ali bi njihovo putovanje morem bilo opasnije.
Bakšiš umesto pomoći
Ostalo je nejasno i koliko Brisel namerava finansijski da pomogne države Balkana. Dragoljub Anđelković upozorava da EU ni do sada nije odrešila kesu i navodi da se za dva dana potroši ono što je EU dala kao pomoć.
- Ko može da garantuje Beogradu da će, ako sutra prihvati veći broj migranata, pomoć EU stvarno stići. A ako stigne, da će stvarno nastaviti da dolazi?
Zamislite 100.000 ili 50.000 ljudi kada bi ostali bez hrane i vode, kivni i nezadovoljni što nisu mogli da stignu do Evrope. To bi moglo da izazove terorističke akcije i nemire - naglasio je Anđelković.
Svađa u Briselu
Atmosfera na mini samitu u Briselu bila je napeta, a Angela Merkel upozorila je lidere da je EU u veoma krhkoj situaciji, javljaju zapadni mediji. Navodi se da je hrvatski premijer Zoran Milanović bio previše agresivan, a da se sastanak odvijao uz međusobne optužbe evropskih lidera. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je da se Evropa raspada pred najvećom humanitarnom krizom od Drugog svetskog rata. Takođe je ukazao na opasnost da bi izbeglice koje prolaze kroz balkanske zemlje mogle umreti od hladnoće kada nastupi zima.