"Ponosni smo na Pupinovo srpsko poreklo"

Na Bledu je svečano otkriven spomenik srpskom naučniku i književniku Mihajlu Pupinu, uz poruku predsednika Srbije Tomislava Nikolića da je u zajedničkoj istoriji Slovenije i Srbije bilo mnogo značajnih ljudi koji su nam ostavili nauk da jedini druge pomažemo, da negujemo prijateljstvo i slovensko poreklo.

U prisustvu predsednika Slovenije Boruta Pahora i gradonačelnika Bleda Janez Fajfara, Nikolić je podsetio na zajedničku istoriju dveju država i mnogo značajnih ljudi poput Jerneja Kopitara i Vuka Karadžića, istakavši da bi jedni druge trebalo da pomažemo i da se borimo jedni za druge kao što je to činio Mihajlo Pupin na mirovnim pregovorima posle Prvog svetskog rata. 

- Njegova upornost i diplomatska veština, neprikosnoveno poštovanje koje je kao ličnost imao u međunarodnoj zajednici, energija i srčanost,  presudili su da Bledski kot bude u sastavu Slovenije - rekao je Nikolić i dodao da su zahvalni na ovom nesebičnom ličnom zalaganju Pupina građani Bleda tog srpskog naučnika i književnika proglasili počasnim građaninom 1921.

Reuters

Pročitajte još:

* Nikolić u UN: O "genocidnim zločincima", humanosti, žetvi organa i crkvama

* Šta je Toma poklonio papi Franji?

Zato, kazao je predsednik Srbije, nikome kao Mihajlu Pupinu i nigde kao na Bledu ne pripada više spomenik koji je pred nama.

- U godini u kojoj UNESKO obeležava stogodišnjicu telekomunikacija, a u slavu Mihajla Pupina koji je upravo pre jednog veka prijavio patent u ovoj oblasti, 9. oktobra, na dan kada se pre 157 godina rodio, Republika Srbija sa ponosom i čašću poklanja spomenik Mihajla Pupina Bledu i svim građanima Slovenije. Tako ćemo ovekovečiti još jednu našu lepu, istorijsku zajedničku priču, jer od danas pa zauvek u Srbiji i Sloveniji, u Idvoru i na Bledu stoji jednak, u bronzi izliven lik Mihajla Pupina - čoveka koji je simbol prijateljstva među nama - rekao je predsednik Nikolić.

Predsednik je napomenuo da izuzetnost i istorijski uticaji Mihajla Pupina nisu do kraja istraženi u nauci, na društvenom i državnom polju još manje. 

- Pupina bi trebalo proučavati kao istorijsku ličnost u kontekstu diplomatije, politike, publicistike za vreme i nakon Velikog rata, kao čoveka koji je svojim zalaganjima i ličnim angažmanom uticao na sudbinu zajedničke države - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom Kraljevine Jugoslavije, formirane nakon Prvog svetskog rata - rekao je Nikolić.

I koliko ga svet slavi zbog naučnih dostignuća, dodao je predsednik Nikolić, toliko bi trebalo i mi da ga slavimo zbog ugleda i prestiža koji je naša zajednička država imala posle Velikog rata, kao i zbog izuzetne predanosti u odbrani interesa svoje otadžbine.

Ostvario svoj američki san

- Ugledan i bogat, ostvarivši svoj američki san, Pupin nije morao sve to da čini za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, niti za narode koji su bili u njenom sastavu. Mogao je mirno i udobno da živi već dovoljno hvaljen i slavlen kao naučnik - kazao je. 

Zato se, ukazao je, o Mihajlu Pupinu mora razmišljati kao o čoveku jedinstvenih ljudskih vrednosti, morala i svesti o društvenoj odgovornosti koja bi trebalo svima nama da služi kao primer, jer je neprolazna i retka vrlina.

- Dug put od snova do stvarnosti prelaze samo odvažni, neustrašivi, oni koji veruju u sebe, svoju ideju i svoju naučnu istrajnost. A Srbija, kao malo koja zemlja na svetu, može biti ponosna na svoje maštare koji su hrabro ostvarili vizije i zbog kojih je čovečanstvo svoj civilizacijski napredak ubrzalo do neslućenih razmera - rekao je predsednik. 

Ti naučnici, ponosni na svoje srpsko poreklo, postali su međe po kojima nauka meri vreme - period  do Ruđera i od Ruđera, do Tesle i od Tesle, do Milankovića i od Milankovića, do Pupina i od Pupina, istakao je Nikolić i dodao:

- Njihovim pronalascima i teorijama svet duguje zahvalnost za svoj napredak. Srbija je ponosna na njih i najmanje što može jeste da ih uvek i svuda pominje, da neguje sećanje na njihova dostignuća i da najmlađe vaspitava ne samo pozivajući se na njihovu posvećenost radu i uspehu, već učeći ih iskrenoj i nesebičnoj ljubavi prema otadžbini i narodu iz kog dolaze.

Upravo ta nesebična ljubav prema otadžbini i narodu bila je, kazao je, jedna od najlepših osobina koja je, ipak, ostala u senci naučnih i pedagoških dostignuća.