Albanski predsednik: Srbija de fakto priznala Kosovo!
Predsednik Albanije Bujar Nišani izjavio je da veruje da je Beograd "de fakto priznao Kosovo" samim tim što, kako kaže, vlade Kosova i Srbije zasedaju i pregovaraju jedna sa drugom, naravno uz prisustvo međunarodnog faktora.
Za Nišanija je razumljivo da u ovakvim situacijama postoji i međunarodna podrška, s obzirom na to da se "obe zemlje, i Srbija i Kosovo, nalaze u integracijskim i razvojnim procesima".
Albanski predsednik kaže da čvrsto veruje da nezavisnost Kosova nije bio čin protiv Srbije, ili njenog naroda i naglašava da se Albanija nije nikada mešla, odnosno da se "ne može i ne treba mešatii u dinamiku odnosa između Srbije i Kosova".
Govoreći o navodnom projektu "velike Albanije", Nišani navodi da je ne tako davna prošlost sasvim jasna i u intervjuu agenciji Anadolija ističe da je njegova zemlja priznala podelu granica do koje je na Balkanu došlo 1913. godine.
Albanija se, navodi Nišani, odvojila, veliki broj Albanaca je ostao izvan administrativnih granica današnje Albanije, ali je država priznala tu podelu granica i nije nikada bilo odluke njenih institucija za pripajanjem ili oduzimanjem teritorija od Albanije.
"Ova politika i ovaj elokventan stav Albanije i Albanaca umesto da se cenio, pokušao se zloupotrebiti postavljanjem platformi koje se nazivaju 'velikom Albanijom'. Kad neko kaže velika Albanija znači da prihvata tezu da postoji mala Albanija", smatra Nišani.
"Teorija 'velike Albanije' usmerena protiv Albanije i Albanaca"
Teoriju "velike Albanije" smatra teorijom i platformom koja je usmerena protiv Albanije i Albanaca kako bi "opravdali izolaciju Albanije, izolaciju Albanaca, kako bi predstavili Albance i Albaniju kao državu i narod koji su skloni agresivnosti i mržnji, što nije istina".
- Ako gledamo u prošlost, tradicija i kultura i običaji Albanije i Albanaca su gostoprimstvo, i onih koji su im nekada bili neprijatelji - tvrdi Nišani.
Nišani podseća da je Albanija članica NATO-a i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, što znači da je prihvatila evropske politike i standarde, prenosi portal Radio televizije Crne Gore.
Albanija, tvrdi on, promoviše načelo dobrosusedskih odnosa i suživota koji ne mogu opstati ako postoji težnja za uzrokovanjem konflikata, što "nije ni u čijem interesu".
- Verujem da današnja karta Balkana daje mogućnost saradnje na mirniji način, uz poverenje u smislu ekonomskog razvoja i to je još jedan veliki izazov - ocenio je Nišani, a kada je reč o evroatlantskim integracijama smatra da je NATO najuspešnija politička i vojna organizacija posebno u održavanju bezbednosne ravnoteže na globalnom nivou.
Kada kao takva pokazuje pažnju i prisutnost na Balkanu, kao što je ima kroz članstvo Albanije i Hrvatske, onda je, kako je ocenio albanski predsednik, to od velikog značaja za čitav Balkan.
- Albanija ima svoj službeni stav u pružanju podrške članstvu u NATO-u i Crne Gore i Makedonije i smatramo da obe zemlje zaslužuju da budu deo Alijanse, ali i ostale zemlje Zapadnog Balkana ukoliko u svojim srednjoročnim strategijama krenu ovim putem - zaključuje Nišani.