Vučić žuri da otpiše Kosovo?
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će zbog ulaska u EU Ustav Srbije morati da se menja i da će za to biti potreban široki konsenzus.
Na pitanje studenata Pravnog fakulteta u Beogradu da li će najviši pravni akt morati da se menja zbog preambule u kojoj se o Kosovu i Metohiji govori kao o sastavnom delu Republike Srbije, premijer je rekao da će do promena doći "zbog ulaska Srbije u EU".
On, međutim, nije odgovorio konkretno da li najavljene promene podrazumevaju da će južna srpska pokrajina, koju je albanska manjina otcepila i proglasila državom, biti izbačena iz srpskog Ustava.
- Tu mora da postoji široki konsenzus, moramo da razgovaramo sa svima, besmisleno je da o tome odlučuju dve-tri stranke, već i s nevladinim organizacijama i regionalnim činiocima - uopšteno je govorio Vučić studentima nakon što im je u petak, u čuvenoj "petici" na Pravnom fakultetu, održao predavanje na temu "Srbija između Istoka i Zapada".
Pročitajte još:
* Merkel: Beograd doneo hrabre odluke
* Tači hvali Vučića: Beograd je svakim danom sve bliži priznanju nezavisnosti Kosova
Mesec dana ranije, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović bio je precizniji. On je rekao da se nacrtom akcionog plana za poglavlje 23. u pristupnim pregovorima sa EU Srbija obavezala da promeni Ustav do kraja 2017. godine.
Izborima do dvotrećinske većine
I uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora javnost je spekulisala da se insistira na preveremnim izborima zbog toga što je aktuelnom režimu u prvom koraku za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. SNS sada sa svojim manjim koalicionim partnerima ima tu većinu, ali je problem što su manje stranke u poziciji da ucenjuju naprednjake, pa se najavom prevremenih izbora Vučićeva partija može osloboditi ucenjivačkog kapaciteta partnera tako što bi sama osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu.
- To znači da bi rad na izmenama već trebalo da počne da se zahuktava, kako bi sav posao bio okončan do kraja 2017. godine - rekao je Backović na sastanku radne grupe za poglavlje 23.
Podsetimo da se ni u najoptimističnijim prognozama ne predviđa da će Srbija postati članica EU do 2020. godine, pa se postavlja pitanje zašto se Beograd obavezao da do kraja 2017. promeni svoj najviši pravni akt.
Za predsednika Državotvornog pokreta Srbije Slobodana Samardžića nema sumnje da vladajući režim insisitra na promeni Ustava zbog južne pokrajine, a da su promene pravnog sistema, smanjenje broja poslanika i slično samo izgovori za to.
KiM samo u preambuli
Ustav Srbije usvojen je 2006. u vreme Vlade Vojislava Koštunice i u njemu se Kosovo i Metohija pominje u preambuli u kojoj se navodi da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije" i da iz takvog položaja pokrajine slede i "ustavne obaveze državnih organa".
- Nijedna država zbog evropskih integracija nije menjala svoj ustav ranije, već tek kad se završe pregovori o svim poglavljima i kad se zaključi ugovor o pristupanju. Tek onda je država obavezna da pristupi promeni ustava ako on nije u saglasnosti s nekim evropskim zakonima. Tako da objašnjenje da bi Srbija menjala Ustav zbog promene pravosudnog sistema služi samo kao pokriće da se promeni odredba o položaju Kosova i Metohije u Ustavu Srbije - smatra Samardžić, koji na Fakultetu političkih nauka predaje Evropske odnose i EU.
