Nema leka mališanima s anomalijama glave: Osudili decu na izolaciju
Ministarstvo zdravlja Srbije gluvo je na problem dece rođene sa anomalijama glave. Njihove operacije u inostranstvu koštaju od 10.000 do 100.000 evra i država do sada nije platila nijednu.
Do 2010. takve operacije su se izvodile u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu, zahvaljujući neurohirurzima i profesoru doktoru Živoradu Nikoliću, jedinom kraniofacijalnom hirurgu kod nas.
- Ja nisam bio zaposlen u Tiršovoj, već sam tamo gostovao. Radio sam na maksiofacijalnoj hirurgiji Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Od 2010. godine prekinute su te operacije. Predložio sam da se pri Tiršovoj osnuje Centar za kraniofacijalne anomalije, da se formalizuje moj status, i da nastavimo da radimo - kaže za "Vesti" dr Nikolić.
Hrvatska zove dr Nikolića
Ni Hrvatska nema kraniofacijalne hirurge, pa decu šalju u švajcarske klinike. Za njih bi otvaranje centra u Srbiji bilo odlično rešenje, jer bi lečenje bilo jeftinije. Osim toga, u Zagrebu su zainteresovani da sa dr Nikolićem otvore ovakav centar.
- Ukoliko Srbija ostane gluva, ja ću otići tamo - rekao je Nikolić.
On dodaje da je potrebno oko 100.000 evra za kupovinu instrumenata, što za tu kliniku ne bi trebalo da je veliki trošak.
- Čini mi se da u Tiršovoj ne žele da idu dalje. Oni među svojim zaposlenima nemaju nijednog kraniofacijalnog hirurga, pa to koriste kao izgovor da se takav centar ne osniva. Niko tu ne vidi decu kakve u Srbiji ima oko stotinu i koja žive sklonjena od očiju javnosti i već pet godina ih niko ne operiše. A zašto da žive s anomalijama ako ih je moguće hirurški otkloniti - pita dr Nikolić.
Njemu nije jasno zašto Ministarstvo zdravlja ćuti i ne preduzima ništa.
- Mene je država školovala u inostranstvu za kraniofacijalnog hirurga. Imam znanje i volju. Nije mi jasno šta koči Srbiju da ima jedan takav centar. Pre 30 godina makar smo imali ugovor s Francuskom, gde su operisana naša deca. Danas nemamo ni to - podseća dr Nikolić.
Inače, operacije se izvode u nekoliko faza, prvi zahvati nekoliko meseci po rođenju, a poslednji oko dvanaeste godine života. Roditelji su izgubili nadu, a mnogi od njih smestili su decu u manastire u okolini Subotice i Paraćina gde nastavljaju da žive okružena brigom monahinja, čekajući na mogućnost operacije.
