Vekarić: Tužilaštvo BiH srpske žrtve drži u fiokama

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da pravosuđe BiH u predmetu "Dobrovoljačka ulica" bavi uglavnom odgovornosti osoba koje su u međuvremenu poginule ili umrle, dok je zahtev Srbije za ekstradicijom Ejupa Ganića iz Velike Britanije baziran na izuzetno čvrstim dokazima. On je dodao da tužilaštvo BiH korektno radi svoj posao, ali da se čuju optužbe da se predmeti u kojima su žrtve Srbi drže u fiokama.

"BiH ima predmet `Dobrovoljačka`, ali prema našim informacijama procesuiraju se lica koja su uglavnom već poginula ili umrla. Nema lica koja su, po nama, odgovorna za ratni zločin", rekao je Vekarić u intervjuu agenciji Srna, dodajući da je "pitanje želje da se zaista istraži taj zločin".

On je rekao da će "slučaj Ganića" pred londonskim sudom svakako biti rešen u ovom ekstradicionom postupku, ali da Tužilaštvo Srbije ne želi da se sa "prijateljima i kolegama iz BiH" politički obračunava preko pravosudnih predmeta".

Vekarić je istakao da srpsko tužilaštvo za ratne zločine nikoga ne "juri" po nacionalnoj pripadnosti ili zato što se radi o Ganiću, nego zato što misli da se u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu desio ratni zločin.

"Oni vojnici koji su tamo poginuli imaju svoje porodice i one traže odgovore", poručio je Vekarić.

Što se tiče ostalih poternica u "slučaju Dobrovoljačka", Vekarić je rekao Srni da postoji veći broj osoba na tim poternicama, ali nije želeo da govori o broju i konkretnim imenima.

On je napomenuo da je tužilac Srbije za ratne zločine Vladimir Vukčević prošle godine na skupu u Dubrovniku upozorio kolegu iz BiH Milorada Barašina na problem "slučaja Dobrovoljačke" i predložio mu da se potpišu sporazumi o ustupanju dokaza i zajedničkim istražnim timovima.

"To je faktički bila ponuda da ustupi predmet `Dobrovoljačke` Tužilaštvu BiH, pod uslovom da ga oni procesuiraju. Važno je da nađemo model, ako ne želimo da se ponavljaju stvari kao što je hapšenje po aerodromima. Nama je svejedno, ali mislim da BiH strana treba da ima više interesa za to", dodao je on.

Vekarić je dodao da za sada nema direktnih razgovora pravosudnih organa Srbije i BiH o potpisivanju sporazuma o ustupanju dokaza i zajedničkim istražnim timovima i trenutno se oni vrše preko međunarodnih posrednika, odnosno OEBS-a, SAD, Evropske komisije.

"Da žele da potpišu, oni bi nas direktno zvali i mogli bismo to da završimo za jedan dan. Ali, mislim da je senzibilno to što se može desiti da, na osnovu tog sporazuma, BiH dobije veoma teške predmete za svoje veoma poznate likove. Dobili bi od nas dokaze koji su potpuno procesno validni. Imate generale koji su palili kuće, ali ne želim da pominjem imena", rekao je Vekarić.

Vekarić kaže da je srpska strana, kao predlagač sporazuma, spremna da ga potpiše odmah sutra i da prihvati i sugestije.

"Taj sporazum o ustupanju dokaza je važan više za BiH, nego za Srbiju, jer BiH ima veći interes, naročito u vezi sa poštovanjem principa sprečavanja nekažnjivosti. Najčešće su oni koji su okrvavili ruke u BiH pobegli u Srbiju i Hrvatsku, pa BiH može samo da vodi neke besmislene postupke gde će trošiti pare bezveze, a da nema počinioca pred sudskim većem", dodao je on.

U slučaju potpisivanja sporazuma o ustupanju dokaza, kaže Vekarić, srpsko pravosuđe bi te počinioce uhapsilo i izvelo pred sud, a zahvaljujući tom sporazumu moglo bi se ići i na izdržavanje kazne u Srbiji ili BiH ili ići na neka izručenja.

On je rekao da po nekim vrlo ozbiljnim predmetima postoji veoma dobra saradnja dva pravosuđa, ali je problem sa političkim pritiskom u BiH, koji evidentno postoji.

"Pogledajte, čim krenemo u neki postupak, ko reaguje i kakve su reakcije. Niste čuli Barašina da reaguje, nego reaguju neki drugi ljudi koji su politička elita", rekao je Vekarić.