Govori srpski da Bošnjaci razumeju
Zahtevi da se obrazuju sudski tumači bosanskog jezika i da se napravi plan obrazovanja i udžbenici na tom jeziku, podstakli su Odbor za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) da se oglasi. Ovo telo jednoglasno je u oceni da bosanski, odnosno bošnjački jezik ne postoji.
Dr Sreto Tanasić, potpredsednik Odbora koji je osnovan pre 15 godina, kaže za "Vesti" da je odluka prosleđena nadležnim ministarstvima i premijeru Srbije.
- U toj odluci je obrazloženo zašto nema nikakvih stručnih razloga da se jezik kojim govore Bošnjaci smatra posebnim jezikom. Pošto oni sebe zovu Bošnjacima, onda njihov jezik ne može biti bosanski, kako ga zovu, nego bošnjački - kaže Tanasić. On ističe da su razlike između ova dva jezika toliko male da se jedva može govoriti i o varijanti jezika, a kamoli o posebnom jeziku.
- Nigde u svetu se tako nešto ne dešava. Država je pogrešila još pre desetak godina kada je prihvatila zahtev da se obrazuju sudski tumači za bošnjački jezik koji će dobiti sertifikate. I zato sada imamo sudske procese koji se ne mogu izvesti do kraja, jer stranke traže "prevodioca" za bošnjački jezik - objašnjava Tanasić.
U Odboru i akademici iz regiona
Odbor za standardizaciju srpskog jezika pri SANU osnovale su relevantne institucije za srpski jezik iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Među njima su tri akademije nauka i umetnosti, svi fakulteti na kojima se studira srpski jezik, Institut za srpski jezik, kao i Matica srpska i Srpska književna zadruga. Na čelu Odbora je akademik Ivan Klajn.
U članu 1 Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima navodi se da su "regionalni ili manjinski jezici oni jezici koji su različiti od zvaničnog jezika te države". Shodno tome, srpski stručnjaci smatraju da bošnjački jezik u Srbiji ne može dobiti status posebnog jezika.
Lingvisti iz Bosne i Hercegovine se slažu sa svojim srpskim kolegama da razlika između srpskog i bošnjačkog jezika nema. Alija Isaković u knjizi "Bošnjački pogledi na razlike između srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika" kaže da razlike suštinski ne postoje, a da je u pitanju samo pravo naroda da imenuje jezik onako kako ga je tradicionalno imenovao.
Ibrahim Čedić u istoj knjizi navodi da u međusobnoj komunikaciji Bošnjaci, Hrvati i Srbi nemaju poteškoća, pa se nameće pitanje da li se zapravo radi o jednom jeziku.
Ko pametuje, a ko folira
Jedini licencirani sudski tumač za bosanski jezik u Srbiji, dr Milorad Bejatović kaže za "Vesti" da "Klajn i ostali pametuju i nemaju pojma šta pričaju".
- Bosanski jezik je najbogatiji jer sadrži jezike triju naroda - kaže Bejatović. On dodaje da je licencu dobio polaganjem "veoma ozbiljnog ispita" na osnovu propisa Republike Srbije.
- Kada je reč o suđenjima gde stranke zahtevaju prevod na bosanski jezik, jer navodno ne razumeju srpski, reč je o foliranju. Lažu da bi dobili na vremenu i da bi došlo do zastarevanja procesa. Ozbiljnih krivičnih parnica gde je potreban tumač bosanskog jezika nema - zaključuje Bejatović.
