Krstovi nebu pod oblake, narodu na muku
Nedaleko od Kraljeva, na Usovici, vrhu planine Stolovi, na nadmorskoj visini od 1.375 metara uskoro bi trebalo da "nikne" krst težak oko 40 tona i visok 33,5 metara. Njegova izrada i postavljanje koštaće više od 100.000 evra.
Javno preduzeće Srbijašume je ustupilo plac, a Žička eparhija dala blagoslov inicijativi koju je dalo planinarsko društvo Gvozdac. Ovim potezom i eparhija se uključila u pomodarsku trku u podizanju monumentalnih krstača na javnim površinama, koja se unazad desetak godina vodi širom Srbije, uz podršku većeg dela Srpske pravoslavne crkve.
U okolini Kraljeva već postoji jedan krst. Na svom imanju na ulasku u Ibarsku klisuru podigao ga je Željko Košanin. Mermerni krst je bez postamenta visok 7,5 metara i vidi se iz svih krajeva doline Ibra.
Stručnjak za istoriju crkvenog prava prof. dr Zoran Čvorović smatra da za obnovu duhovnosti nije dovoljno podizati bogomolje i takmičiti se koja će srpska varoš podići veći, skuplji i lepši krst na javnoj površini.
Pretežak i za helikopter
Nedavno je u Valjevu, na ušću Gradca u Kolubaru, u blizini hrama Vaskrsenja Gospodnjeg, podignut krst visok 13 metara i težak 1,5 tonu, sa rasponom kraka od 7,5 metara i obložen prohromskim limom. Zamisao je bila da se postavi na liticu pored manastira Pustinja kako bi se video od Drine do Save i Dunava, ali ni Vojska Srbije ni MUP nisu mogli da obezbede helikopterski transport i spuštanje krsta na nepristupačnom terenu, pa se od te ideje odustalo. Sličan krst, visine 15 metara sa rasponom kraka 6,5 metara, podignut je i u selu Crkvine, kod Krupnja.
- Želim da verujem da vidljiva obnova vere kroz izgradnju i obnovu hramova kao i podizanje krsnih znamenja po srpskim planinama predstavlja znak nade da će se i u našim dušama obnoviti istinska svetosavska pravoslavna duhovnost. Ali, takve obnove nema bez pokajanja, a pokajanje u pravoslavlju znači preumljenje. Nažalost, mi ne vidimo da je naš narod, a pre svega njegova i državna i crkvena elita smogla snage da načini jasan duhovni bilans prošlih istorijskih lutanja i da izađe na put Svetog Save. Nama je neophodno stvarno delo pregnuća da biološki umnožimo i duhovno obnovimo narod. Bez toga, posle nacije, koja duhovno luta i biološki nestaje, hramovi i krsna znamenja ostaće samo kao spomen jednog doba i jednog istorijskog naroda koji nije uspeo da odabere put svojih svetih predaka i opstane - opominje Čvorović.
Episkop braničevski Ignjatije Midić upozorio je još pre nekoliko godina, dok se uveliko planiralo podizanje monumentalnog krsta iznad Niša u čast 1.700 godina Milanskog edikta, da takva vrsta znamenja na javnim površinama nije u duhu pravoslavlja. On je ukazivao da "podizanje krstova na javnim mestima nije pravoslavno predanje, već rimokatoličko".
- Pravoslavlje je utemeljeno na optimističkoj osnovi, na vaskrsenju - da Hristos nije vaskrsao njegovo bi stradanje bilo uzaludno. Meni lično je strano podizanje krstača na javnim mestima, ne samo zato što je strano našem predanju, već i zato što se može shvatiti kao nametanje vere silom i stoga izazvati odbojnost - naveo je vladika Ignjatije.
Verski publicista Vladimir Dimitrijević ne sumnja "u dobre namere onih koji hoće da na što više mesta u Srbiji podignu krst kao znamen hrišćanskog identiteta Srbije", ali napominje da "ima mnogo kreativnih načina da novac koji bi se uložio u krst, vidljiv kilometrima, postane novac koji će Crkvu pokazati kao brižnu majku koja se stara o svom narodu kad mu je neizrecivo teško - a to je upravo danas".
- U trenutku kad srpski narod izumire i kad nas je između dva popisa (2002 - 2011 ) 400.000 manje (neki su otišli van zemlje, a neki pod zemlju), podizanje krsta koji košta 100.000 evra ne deluje kao razuman čin. Taj novac bi mogao da se utroši na pomoć našem gladnom, ubogom narodu. U ranohrišćansko doba govorilo se da je novac Crkve novac siromašnih, a Sveti Sava je brigu o sirotinji stavio kao jednu od najvažnijih briga crkava i manastira. Ne mora taj novac da se utroši samo na narodne kuhinje - može, recimo, da se pokrene proizvodnja zdrave hrane, u koju bi se uključili mladi bračni parovi pravoslavnih Srba. Ili da se pomogne našim enklavama na Kosovu i Metohiji, koga su nam puna propovednička usta, ali se od verbalizma ne živi. Namera da se krstovi podižu je dobra, ali treba rasuđivati o prečim potrebama. Da se na nama ne ispuni reč vladike Nikolaja: "Crkve grade da ih vide ljudi, Crkve grade, Bogu se ne mole" - zaključuje Dimitrijević.
Krst vraćen, kapela srušena
Posle više decenija na vrh planine Rtanj, na preko 1.500 metara nadmorske visine pre tri meseca vraćen je krst. Na postavljenju, u organizaciji Zavetnika Timočke Krajine, okupilo se više desetina ljudi iz Zaječara, Bora, Boljevca, Ćuprije, Vratarnice, Podgorca, Beograda. Na tom vrhu zvanom Šiljak, nalaze se i ostaci porušene kapele posvećene Svetom Đorđu.
KRSNO ZNAMENjE OD KRAGUJEVCA I KRUŠEVCA DO IVANjICE I ZLATIBORA: Sijaju danju, svetle noću
Krst visok 18 i raspona 11 metara u Kragujevcu je svojevremeno osveštao srpski patrijarh Irinej. Krsno znamenje u Kruševcu, na Bagdali, spomen-obeležje žrtvama komunizma, podignuto je na stratištu na kojem su od 14. oktobra pa do kraja 1944. godine, komunisti streljali žitelje ovoga kraja.
Od 1999. Jagodinu krasi krst na kome je mozaik sa raspećem Isusa Hrista. Drveni krst visine šest metara, podigao je na izletištu Kraljevici u Zaječaru Gradski odbor SPO i Nove demokratije 1993. godine, na mestu jedne od tajnih grobnica žrtava komunističkog terora. Na brdu Jelenska stena kod Kučeva, uzdiže se metalni krst od 18 metara i težak tri tone. Kroz konstrukciju su provučeni električni kablovi, kako bi krst noću bio osvetljen i video se izdaleka.
Dva krsta noću obasjavaju i Ivanjicu, sa Vidinog krša, i sa mesta Gliječa. Na ostrvcetu ispred hidroelektrane Kokin Brod podignut je krst od 7 metara u znak sećanja na potopljene crkve i groblja u kotlini Uvca pre pola veka. I Užice ima svoj krst. Na brdu Biokotoš iznad grada, na inicijativu Ekološko-sportskog pokreta Trn iz Ivanjice i, uz blagoslov tadašnjeg episkopa žičkog Hrizistoma, postavljen je krst visok 4 i širok 2,5 metra. Najavljuje se da će i na Mučnju, najvišem vrhu Zlatibora, biti sagrađen najveći krst na svetu - visine 333 metra, što bi trebalo da košta oko 20 miliona evra.
U selu Prislonica kod Čačka na metalnoj konstrukciji je krst koji ima dimenzije kao onaj na kome je razapet Isus Hrist: 3,75 metara (visina), 2,20 metara (prečnik), 24 centimetra (širina) i 12,5 centimetra (debljina).
Pročitajte još:
* Ovakav krst još niste videli (FOTO)
