Evropo, stidi se zida!
Ofanziva na Srbiju krenula je sa svih strana, a u utorak joj se pridružila Mađarska koja je ostvarila naum i u pokušaju da spreči ilegalni ulazak migranata iz Afrike i Azije i krenula u podizanje zida prema Srbiji. Brisel se tim povodom ne oglašava, pa u ovoj igri na granicama Srbiji preti još masovnije zatrpavanje afričkim i azijskim azilantima iz ratnih područja.
Čitava situacija koja preti katastrofom, prema oceni istoričara Dragomira Anđelkovića, nije slučajna.
- Seobe su izazvane, jer su krenule od takozvanog arapskog proleća, tih pobuna koje su zbog opasnosti po život naterale ljude na beg - kaže Anđelković za "Vesti".
On smatra da je to ozbiljan problem na duge staze, jer migranti dolaze u želji da stignu u zemlje EU, a kako Budimpešta podiže zid Srbija bi mogla da se nađe u "novoj okupaciji".
- Nismo mi izazvali te ratove u Africi i Aziji i taj haos, pa ne moramo ni da ispaštamo najviše. Ili se treba dogovoriti sa EU da budu pušteni da iz Srbije nastave put, ili da kao Mađarska branimo sopstveni suverenitet svim sredstvima - tumači Anđelković i ističe da će u suprotnom Srbija postati veliki prihvatni logor.
Bedem od četiri metra
Mađarska vojska već diže ogradu kod Morahaloma koja treba da bude visoka četiri metra, duga 175 kilometara i da se prostire na osam do 10 oblasti koje su izložene pritisku migranata. Parlament je 6. jula odobrio trošak od 21 miliona evra.
Slepo crevo Evrope
Da država ne može da reši ovaj ogroman problem bez solidarnosti drugih država ukazuje Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. On kaže da se ne bi složio sa retorikom srpskog premijera povodom podizanja mađarskog zida, jer problem migranata je interkontinentalni i ne sme da se svodi na bilateralni odnos.
- Preti nam da postanemo slepo crevo, pa ovakve stvari ne mogu da se svode na međusobne odnose. Među migrantima se proširila vest o podizanju bedema u Mađarskoj, zbog čega žure da izbegnu iz svojih zemalja, pa bi njihova navala na Srbiju mogla višestruko da poraste - pojašnjava Đurović za "Vesti".
On smatra da našu zemlju čeka vrlo težak period i da Beograd nema alternativu, već da poput Skoplja zakonski legalizuje boravak migranata koji ubrzano prolaze kroz Makedoniju i utvrdi jasnu strategiju.
Srbiji istovremeno stiže udar i iz Organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnl koja Beograd i Skoplje optužuje za ozbiljno kršenje ljudskih prava. To demantuju srpski zvaničnici koji upozoravaju da sa ovolikom navalom ljudi ne mogu da se suoče sami, ali još nisu zaživela obećanja EU o pomoći.
Vučić: Mađari ograđuju sebe, a ne nas
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao da se Srbija ponaša pristojno i da ne želi da kvari odnose s Mađarskom.
- Možete da se stidite sopstvenih poteza, a ne tuđih. Neki ograđuju sebe, a ne Srbiju. Mi smo otvorena zemlja u koju je svako dobrodošao. U Srbiji gotovo da nema granica. Sigurna zemlja i za Nemačku i za druge evropske zemlje - rekao je Vučić i istakao da su migranti u Srbiji primljeni na najbolji način.
BERLIN SUZIO PRAVO BALKANACA NA AZIL: Mrtva trka Srba i Sirijaca
Nemačkoj su problem i azilanti s Balkana, jer iza državljana Sirije kojih je najviše, slede građani Albanije i Srbije. Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova iznelo je podatke Savezne službe za migracije i izbeglice koji govore da su stanovnici Srbije u junu podneli 2.240 zahteva za azil, dok ih je u maju bilo 1.990. Gledano od početka godine, Srbija je sa 13.822 zahteva na četvrtom mestu, iza Sirije, svoje pokrajine Kosova i Albanije.
Berlin je Srbiju proglasio sigurnom zemljom porekla kao i Makedoniju i BiH, što je dokaz da nema političkog mučenja, progona i zlostavljanja, pa ni razloga za azil. Kako su osim ljudi s ratnih područja za azil najviše aplicirali stanovnici zapadnog Balkana, nemački ministar policije Tomas de Mezijer je rekao da je važno razgraničiti kome je zaista potrebna pomoć.
- Oni kojima je priznato pravo na zaštitu trebalo bi da budu brže i bolje integrisani, dok kod onih koji imaju obavezu da napuste zemlju boravak u Nemačkoj mora da se okonča konsenkventnije i delotvornije - rekao je De Mezijer predstavljajući izveštaj o azilantima.
Ministar finansija Bavarske Markus Zeder založio se pre nekoliko dana za ukidanje "džeparca" za izbeglice od 140 evra mesečno tokom procesa dobijanja azilantskog statusa.
- To je kao mesečna zarada u Srbiji ili na Kosovu. Mnogi ljudi s Balkana zato dolaze kod nas - rekao je Zeder.
Pročitajte još:
* Mađarska vojska počela da diže ogradu
* "Ograda na mađarskoj granici - kapitulacija Evrope"
* Imigranti nadiru ka Zaječaru
