Berači đaci i penzioneri

U malinjacima Milomira Stojića iz sela Mirosaljaca kod Arilja ovih dana oko 40 berača ne zna za predah. Treba preduhitriti gradonosne oblake koji vrebaju iza brda i što pre ubrati crveno zlato po kome je ariljski kraj postao poznat širom sveta.

Milomir Stojić je jedan od najpoznatijih ariljskih proizvođača maline. Gaji je već 32 godine, a od 2005. do 2012. godine bio je svetski rekorder po prinosu maline po jednom hektaru sa ubranih 30 tona "vilameta" i 26 tona "mikera". Svetske rekorde više niko ne beleži, ali Milomir će i ove godine kad se očekije lošiji prinos ubrati 22 tone "vilamata" po hektaru i 18 tona "mikera". To je znatno više od prosečnih proizvođača. Oni po hektaru uberu oko 10 tona.

- Ja dišem sa malinom, ulažem u proizvodnju i imam nekoliko decenija iskustva. Nastavio sam posao koji je započeo moj otac Dragoljub. Kad uložiš sve, to onda mora da se vrati u proizvodu. To je pravi recept za dobar prinos - kaže Milomir.

U ariljskom i užičkom kraju malinjaci se suše, pa je to najveća briga malinara.

- Zasad mi je poprilično ostareo i nije u najboljoj kondiciji. Nisam ga obnavljao već 12 godina, pa ću morati da ga menjam. Na lošiji prinos utiču i promenjeni vremenski uslovi kao i agrotehničke mere. Stajsko đubrivo je nezamenljivo, ali teško ga je obezbediti za šest hektara. Na ovogodišnji rod uticala je i duga zima i kišno proleće. U ravničarskim krajevima zasadi se najviše suše, mada ova pojava je zabeležena i na višim nadmorskim visinama. To je ono što treba da nas zabrine - objašnjava Milomir Stojić.

I ove godine, kao i prethodnih, proizvođači maline i vlasnici hladnjača vode pravi mali rat oko cene maline. Otkupljivači maline zalažu se za burazersku ekonomiju. Pred početak sezone sednu i dogovore se kolika će biti akontaciona cena, a proizvođači maline imaju svoju računicu.

Razgovor u kome se ne sučeljavaju argumenti završava se u Ministarstvu poljoprivrede gde predstavnici resornog ministarstva pokušavaju da ubede otkupljivače da bar malo popuste i povećaju akontacionu cenu. Ako se to ne desi, onda slede protesti, barikade, bacanje maline po putu.

"Solidna cena otkupa"

Milomir je nezavisan jer ima sopstvenu hladnjaču. Ne prodaje odmah malinu, čeka najbolju cenu i nije član nijednog od udruženja malinara jer tvrdi da se tu najmanje vodi računa o proizvođačima, a mnogo više o interesima pojedinih članova udruženja. Sadašnja akontaciona cena od oko 200 dinara po kilogramu je zadovoljavajuća.

- Cena koja se pojavila u otkupu je solidna. Troškovi proizvodnje su svake godine veći, ali kad ovu cenu maline uporedimo sa cenama drugih poljoprivrednih proizvoda, moramo biti zadovoljni.
Milomir nema problema sa beračima jer se on i njegovi ukućani odnose prema njima kao da su članovi porodice, a dobro ih i plaća.

- Branje maline kod mene traje pet meseci i ovih dana očekujem još dvadesetak berača. Svake godine dve trećine čine stari berači jer se prema njima korektno ponašam. Plaćam im dnevnicu 15 evra, a najboljima i po 2.000 dinara. Imaju tri obroka, solidan smeštaj i tri mašine za pranje veša. Mnogi od berača su kod mene godinama. Srđan Kolović iz Priboja tu je već 14 godina, njegov zemljak Mile Cvijović 13. Zora Živak i njena ćerka Slađana iz Višegrada su kod mene 11, Ilinka iz Kraljeva sedam-osam godina. Ima ih od Subotice do Dimitrovgrada. Dolaze iz Prijepolja , Novog Sada, Lazarevca, istočne Bosne. Priču da nema dovoljno berača lansirali su oni koji se ne ponašaju ljudski. Ja tih problema nemam - kaže Milomir.

Maline beru i nezaposleni i zaposleni, đaci, studenti i penzioneri, i staro i mlado. Potrebno je popuniti rupe u kućnom budžetu, pa će mnogi godišnje odmore provesti u malinjacima. Zbog ovakve situacije najnezadovoljniji su vlasnici trgovina i kafedžije, ali samo privremeno. Slabo ide posao, svi su u malinama.