Plenidba - najunosnije srpsko zanimanje
Ekonomska kriza koju nam je doneo svet već je zatekla tekovine tranzicionog kapitalizma, koji je poprilično očerupao Srbiju. Onda su pristigle i tekovine liberalnog kapitalizma, a radnička klasa je konačno otišla u istoriju. U Srbiji je sredinom 2012. godine rođeno novo zanimanje - privatni izvršitelj. Dvojica su postavljena u Vranju i donela crne dane za sirotinju, uglavnom bivše radnike propalih privrednih preduzeća poput Jumka, Simpa, Koštane, Zavarivača, Vodoprivrede, Sekcije za puteve i drugih.
Radnici su preko noći postali lumpenproletarijat, ostavši na milost i nemilost novokomponovanih gazda ili na ulici i buvljacima gde da se bore za komad hleba. A ima ih oko 20.000, a tu su i njihove porodice.
Vranjski uterivači dugova, kako ih većina zove u Vranju, rade isključivo po zakonu kako je izjavila za lokalne medije zamenica predsednika i portparolka Komore izvršitelja Srbije Svetlana Manić.
- Od momenta kada ga privatni izvršitelj prvi put kontaktira, svaki dužnik ima oko mesec dana da plati dugovanje za struju, komunalije, telefon ili bilo kakav drugi dug. Ukoliko se ne izmire dugovanje, sledi zaplena imovine kao krajnja mera. Tako kaže zakon i tu se ništa ne može. Ukoliko, pak, niste plaćali račune za struju, vodu, grejanje, iznošenje smeća, fiksni i mobilni telefon, a izgubili ste sudski proces po tužbi nekog od javnih preduzeća i postali tzv. izvršni dužnik, privatni izvršitelji mogu vam oduzeti automobil, televizor i drugu tehniku, umetnička dela, nakit, zlato, stilski nameštaj. Izvršitelji mogu radi naplate dug poverioca i da skidaju od plate, penzije, štednje na dinarskom ili deviznom računu. Iako se mnogima ne sviđa, sve su to zakonom propisane mere i sprovode se u svakoj pravnoj državi. Mogu se zapleniti i hartije od vrednosti, akcije ili obveznice, čamac, motor, druge pokretne stvari koje poseduje dužnik i na kraju nepokretna imovina - kaže Manićeva.
Kuća na doboš
U Vranju je bilo slučajeva da dužnici ostanu i bez kuća. Izvršitelji Žikica Trajković i Stanko Filipović u akciji su pune tri godine i njihova pojava je strah i trepet za one koji nisu plaćali struju.
Šta se ne pleni
Izvršitelji vam ne mogu zapleniti odeću, obuću i druge predmete za ličnu upotrebu kao i posuđe, deo nameštaja i bele tehnike neophodne dužniku i njegovoj porodici - krevet, šporet, frižider, peć, kao ni ogrev i hranu potrebne dužniku i porodici za tri meseca. Nije dozvoljeno pleniti ordenje, medalje, ratne spomenice, druga priznanja i odlikovanja, lična pisma, rukopise, fotografije, invalidska pomagala i kućne ljubimce.
- Treba da se pogleda koliko oni mesečno zarađuju, minimum 2.000 evra. Imaju po četiri zaposlena radnika, ne mogu sami da razvrstaju rešenja za utuženja. Napravi država od njih, ni krive ni dužne, milionere. Jednom od njih vrlo često po zabavama ispadaju evri iz džepova za muziku i to sve po 50 evra. Lično sam videla svojim očima. Bravo državo, svaka čast! Tačno sam znala da su taj zakon pisali za neke mućke i za povlašćene - kaže Vranjanka K. S.
Njen sugrađanin je na svojoj koži doživeo zakonsku proceduru:
- Prvo traže da ti uruče rešenje o naplati duga za struju, doduše nude sve opcije, poput otplate na rate, a ako nema dogovora jer nema čime da platiš, sledi plenidba. Naravno prvo ti rešenje istaknu na oglasnoj tabli suda i time se dostava smatra urednom. Iznošenje televizora, stvari i kuknjava dece, to su česti slučajevi po Vranju.
On ističe da je jedva uspeo da vrati dug za struju koji je manji od srpskog minimalaca.
- Svestan sam da dug za struju mora da platim, da ono što potrošim i dugujem državi moram da platim. Samo kao pravi savestan podanik pitam šta je država uradila da bih mogao da platim njoj dažbine. Ni ja ni supruga ne radimo, već na crno preživljavamo. Zašto nas primoravaju da budemo građani prvog reda kada smo građani onog poslednjeg, na dnu - kaže naš sagovornik.
Reprogram za plate
A teška situacija je i za one koji navodno imaju posao.
- Moj komšija radi u Simpo cveću u Vranjskoj Banji, a Simpo je u većinskom vlasništvu države. Radi i platu ne prima, pa kako da plati struju i ostale komunalije?! Znači država njemu ne plaća, a on državi mora da plati. U toj fabrici, koja bi po svim parametrima trebalo da posluje pozitivno, jer se cveće konstantno gaji, proizvodi i ide na tržište Beograda, nekome je dozvoljeno da radi šta i kako hoće. Da se bogati skidajući deo po deo radničke istanjene kože. Poslodavac koga su u Simpo doveli iz Beograda je ujedno i kupac. Kupuje za pet do sedam dinara kalu po komadu, a u Beogradu se prodaje za 200. Kako onda nema za plate koje su manje od minimalca? Nije isplatio zarade za 2015. godinu, a za dugove u ranijem periodu potpisao reprogram da budu isplaćeni do 2017. godine?! Pa gde je onda tu zakon pravne države? Izgleda da on postoji samo za građane. Oni koji rade zaposleni su na crno za minimalnu platu koju daju kad im se prohte. Ko se pobuni, sledi otkaz. Problem je što nema sindikata, što nema ko da zaštiti radnike. Na delu je robovlasničko iskorišćavanje radne snage - ogorčeno priča naš sagovornik.
Agonija pravosuđa
Uznemiravajuće zvuči podatak da je na kraju 2014. godine u lokalnom pravosuđu ostalo nerešeno preko 35.000 predmeta. Od toga su oko 1.300 stari predmeti za koje se postupak vodi duže od 10 godina.
Procenjuje se da oko 100.000 ljudi duguje za struju na području cele Srbije od 1. jula 2013. godine. Ako se uzme u obzir da su to domaćinstva, proizilazi da skoro pola miliona građana Srbije nema da plati ni struju!
Vranjanci su ogorčeni ulogom privatnih sudskih izvršitelja koji su na njihovoj muci došli, kako kažu, do velikog bogatstva. Posebno ih je pogodila vest koju je objavio lokalni OK radio krajem prošle godine, u jeku donošenja rešenja o utuženju građana za neplaćenu struju, a to je da jedan od privatnih sudskih izvršitelja navodno duguje za struju oko 305.000 dinara. Kako su preneli, on se u EPS-u vodio na crnoj listi sa dve "sprovedene presude u aplikaciji".
