Beograd zatražio pomoć
Srbija ne može sama da reši problem migranata, priznao je ministar za rad Aleksandar Vulin i od premijera Aleksandra Vučića zatražio da hitno sazove regionalnu konferenciju o ovom pitanju.
- Srbija je na udaru miliona ljudi koji pokušavaju da napuste svoje zemlje i mi ne možemo sami da se izborimo s tim. Migracija ne može da se zaustavi u Srbiji, kao što u njoj nije ni počela - rekao je on posle prvog sastanka Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova u Srbiji, navodeći da je samo u prethodna tri dana vraćeno više od 3.000 ljudi, ali da ipak dnevno prođe njih 300 do 400.
Istakao i da Srbija svoje granice čuva, ali bi bilo dobro da i druge zemlje to rade, dodajući da je potrebna pomoć u hrani, lekovima, novcu i tehničkoj opremi.
Migrantski udar na Srbiju pojačala je Makedonija hitnim usvajanjem Zakona o azilantima. Ova mera podrazumeva da izbegli Sirije, Iraka, Avganistana, Somalije i Eritreje koji neretko balkanskom rutom ka EU idu pešice, mogu da koriste besplatno vozove i autobuse, dok im je rok za podnošenja zahteva za azil ograničen na 72 sata.
Tim merama je Skoplje, prema rečima izvršnog direktora Grupe 484 Vladimira Petronijevića, napravilo "šarenu lažu", jer ne zbrinjava migrante, već legalizuje njihovo kretanje, pa je neophodno na to ukazati na regionalnom, ali i nivou EU.
Pročitajte još:
* Srbija i Mađarska zajedno protiv ilegalnih migranata
- Tačno je da Srbija ne može da reši problem i da svaka zemlja snosi deo odgovornosti kako bi taj tok koji ne može potpuno da se kontroliše, bio u okviru upravljanja, a EU koja je važan partner to mora da prepozna - kaže Petronijević za "Vesti", ukazujući da bi broj migranata mogao samo da raste jer je na turskoj granici novi talas.
Prema njegovim rečima, država mora da s ovim pitanjem, kombinuje i humanitarno, bez obzira na to da li neko od nje traži azil ili ne, kao i da utvrdi kvotu za priznavanje privremenog statusa migrantima do godinu dana.
Neuređen sistem azila
- Ni pre velikog priliva migranata nije dobro rešavamo to pitanje. Treba promisliti da li zakonski okvir individualno ostvaruje svrhu i sistem usmeravati ka privremenoj zaštiti tih ljudi. Recimo, migrantu se po Zakonu o prekršajima za ilegalni prelazak izriče kazna zatvora, a on posle izlaska to ponovo čini - objasnio je Petronijević.
Rampa ubrzava migracije
- Od kada je Mađarska najavila zid na granici sa Srbijom, porastao je broj tražilaca azila, ali i onih koji napuštaju prihvatne centre da bi pokušali da pređu granice Srbije, jer naša zemlja nije njihova krajnja destinacija. Za sada ima mesta u prihvatnim centrima i nijedan tražilac azila nije ostao bez obroka, zdravstvene zaštite i smeštaja. U Srbiji su standardi u tretmanu tih ljudi viši nego u mnogim zemljama EU - kazao je Vulin.
