Harač po leđima sirotinje!
Ogorčeni građani u dugačkim redovima pred šalterima poreskih uprava ovih dana su slika Srbije. Čak 135.000 stanovnika Beograda moraće da za porez na imovinu izdvoji duplo više novca nego što je to bio slučaj za 2014. godinu! Ako se tome doda da su penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru odranije smanjene plate, a da će od avgusta uslediti poskupljenje struje, bes i očaj građana su sasvim razumljivi.
Medicinska sestra iz Beograda Miroslava Miljković, koja je zajedno sa bratom nasledila porodičnu kuću na Dedinju u kojoj žive sa porodicama, dobila je prošle godine na ime poreza da plati 37.500 dinara, što su kao savesni građani i izmirili. Sledi, međutim, šok! Ona i brat, koji su u međuvremenu podelili kuću, pa je svako od njih upisan kao vlasnik 60 kvadrata stambenog prostora, dobili su porez za ovu godinu u iznosu od 118.147 dinara. Ukupno - više od 236.000 dinara.
Reč je o porodičnoj kući iz 1936. godine, o starosedeocima Dedinja, koji svoje porodice prehranjuju prosečnim, drugim rečima, mizernim srpskim platama.
- Pa da li su oni normalni? Da za kuću od pre Drugog svetskog rata, gde su prozori, parketi, vrata iz godine gradnje, oporezuju tolikom brojkom. Pitam se koliki će onda porez da plate vlasnici novosagrađenih vila i da li će im uopšte platiti? I da imam još tri života, ne bih mogla da im izmirim porez - žali se Miroslava.
Demokrate se žalile Ustavnom sudu
Demokratska stranka predala je inicijativu za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o porezu na imovinu, a njeni funkcioneri objašnjavaju "da građani ne smeju plaćati cenu nesposobnosti onih koji vode Beograd i Srbiju". Poznavaoci poreske politike kažu da je ukidanje poreskih olakšica počelo u vreme vlasti ove stranke, još od 2009. godine. Prvo je ukinuto 10 odsto umanjenja poreza po članu domaćinstva, pa onda procenat umanjenja po osnovu starosti objekta i kao vrhunac usledilo je ukidanje poreskog kredita po osnovu kvaliteta nepokretnosti.
U poreskim upravama objašnjavaju da je razlika nastala zbog novih i proširenih zona, povećanja cene kvadratnog metra stanova iz prošlogodišnjeg prometa, što se koristi za poresku osnovicu, ali i zbog promena u statusu vlasnika, kada je stari vlasnik preminuo a naslednici ne stanuju u kući zbog čega im je automatski porez duplo veći.
Stručnjaci, ipak, kao ključni razlog zbog kojeg su neki građani dobili neuporedivo veći porez u odnosu na raniji period navode ukidanje poreskih olakšica. Izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, koji je usvojen 2013. a počeo da se primenjuje 1. januara 2014, kvalitet nepokretnosti je izbačen kao poreska olakšica.
- Drugim rečima, nije bitno da li imate kuću od mermera ili udžericu iz vremena Franje Josipa koja nema ni kupatilo. Ako imaju istu kvadraturu i nalaze se u istoj zoni, porez za te dva objekta će se razlikovati samo po osnovu starosti, odnosno amortizacije - objašnjava za "Vesti" Milica Marjanović, rukovodilac Sekretarijata poreske administracije u Pančevu.
Dve susedne njive - različite dažbine
Loša poreska politika se ogleda i u zakonskom rešenju da se ne plaća porez na placeve do 10 ari, ali ukoliko je za jedan kvadrat veći, vlasnik je dužan da plati porez na celokupnu površinu, a ne na onu razliku od jednog kvadrata, kako je ranije bio slučaj.
Poreznici takođe ne prave razliku da li je zemljište služi za sadnju useva ili je na njemu izgrađen neki objekata, ako je generalnim urbanističkim planom konkretna lokacija zavedena kao građevinsko zemljište. Tako se u praksi dešava da za dve susedne njive vlasnici plaćaju različite poreze, jer je jedna dopala u zonu koja se tretira kao građevinsko zemljište, što automatski znači višestruko veći porez.
Autori važećeg zakona, a timom je rukovodila bivša državna sekretarka Ministarstva finansija Milica Bisić, prvobitno nisu ni starost objekta želeli da uvrste kao deo poreskih olakšica. Ipak, poslanici u Skupštini su uspeli amandmanima da ubace ovu odredbu, ali tako što je prepušteno lokalnim samoupravama da odlučuju da li će amortizaciju uzimati u obzir prilikom razrezivanja poreza građanima svojih opština.
- Zakon nije dobar, to je moje privatno mišljenje, ali sam ga kao stručno lice primenila u celosti. Ključna stvar je što ne propoznaje kvalitet objekta. To je suština problema i Dedinja i cele Srbije. Treba promeniti zakon tako da poreska obaveza bude usklađena sa poreskom snagom obveznika, a ne da ljudi za trošne kuće u ekstra zoni plaćaju isto kao i oni koji imaju vile sa bazenima - komentariše Milica Marjanović, koja u javnoj raspravi ukazivala na sve loše posledice nakaradne poreske politike.
Obični građani, koji se ne snalaze u moru poreskih propisa, vide da su na dobitku samo oni koji imaju nove i luksuzne kuće. Njihov raskoš nije interesantan vlastima s obzirom na to da lokalne samouprave značajne sume novca prihoduju i od sirotinje raje, koja spada u najsavesnije poreske obveznike. Zbog toga je sve više onih koji veruju da je zakon takav da bi osiromašena srednja klasa počela da rasprodaje očevinu iz centralnih zona, što će novobogatašima biti odlična prilika da jeftino dođu do atraktivnih lokacija.
