Kako su smestili Rankoviću

Miroslav Mladenović je jedan od poslednjih svedoka događaja od kraja Drugog svetskog rata pa sve do Titove smrti, napisao je nekoliko knjiga o ovom periodu i sa Jovankom Broz bio prijatelj do njene smrti. Ovaj rođeni Kruševljanin i penzionisani potpukovnik Gardijske brigade JNA danas ima 90 godina, a u maršalovoj blizini proveo je 35 godina kao pripadnik oficirskog bataljona Gardijske brigade, jedinice zadužene za Titovo lično obezbeđenje. U isto vreme bio je fotograf Tita i Garde. Prisustvovao je gotovo svim bitnim događajima koji su i danas u izmaglici i predmet različitih spekulacija.

(Foto: N. Đurović)

Mikrofon pod krevetom

Jedna od najvećih misterija SFRJ i Titove vladavine jeste slučaj Ranković kad je navodno Tito bio prisluškivan, afera kojoj je Mladenović bio svedok.

- Priča o Rankovićevom prisluškivanju Tita je izmišljena. Mogu vam ispričati šta smo moji drugovi i ja iz oficirskog bataljona lično doživeli. Bio sam 1966. godine na Brionima tokom plenuma kao obezbeđenje. Kada smo videli šta se dešava, uhvatili smo se za glavu. Ranković je Titu bio desna ruka, glavni za njegovo obezbeđenje. Kada se Tito venčao sa Jovankom, 1952. godine, Aleksandar Ranković je bio Titov kum. Sve do 1966. bio je šef svih policijskih i tajnih službi. Tito i Ranković su bili tako bliski da su tenis isključivo igrali u dublu, uvek njih dvojica na jednoj strani. To je mnogima smetalo, prvo Edvardu Kardelju i Vladimiru Bakariću, koji su još 1955. godine na sastanku Politbiroa Saveza komunista Jugoslavije predložili decentralizaciju države. Međutim, ostali su u manjini i shvatili da im je glavna prepreka da utiču na Tita upravo Ranković. Svi ovi političari po republikama hteli su da budu hrvatski Tito, srpski Tito, slovenački Tito - prepričava Mladenović događaje koji su prethodili smeni drugog čoveka SFRJ.

- Drago Mikelić sa Raba, koji je bio od 1943. godine u pratećoj četi i uz Tita do njegove smrti, ispričao mi je da je bio dežuran kada je Ivan Stevo Krajačić iz Zagreba 1966. godine pozvao Tita i rekao kako ima važnu vest. Krajačić je poslao Božu Rašetu, Srbina iz Like i svog glavnog čoveka za tehniku u hrvatskoj Državnoj bezbednosti, da prenese poruku. Kada je Rašeta stigao u Titovu rezidenciju u Užičkoj, dežuran je bio kapetan Kosta Jeličić iz Bosanskog Petrovca koji mi je ispričao šta se dalje dešavalo. Kada je Rašeta odveden do Titovih radnih prostorija u Užičkoj, Kosta se vratio u prizemlje. Pošto je Rašeta izašao sa sastanka, Kosta se popeo na sprat do Titovih prostorija i video da su otvorena vrata Titove i Jovankine spavaće sobe. Primetio je da je ispod kreveta mikrofon bez žica i odmah je otišao do Tita da ga izvesti. On je sa Jovankom došao do sobe i rekao: "Jao, zaista me prisluškuju."

Plenum na Brionima

- Odmah je o tome izvešteno najviše partijsko rukovodstvo, koje je bez ikakvog ispitivanja kao glavnog krivca označilo Rankovića. Zakazan je sastanak na Brionima. Tamo sam bio i ja sa svojim četom. Na Brionima su mi Rankovićev pratilac kapetan Rajko, zaboravio sam mu prezime, i vozač Marjan Kljajić iz specijalne auto-čete, rekli da im je tokom puta autom od Beograda do Fežane Ranković rekao da prvi put ide na plenum, a da ne zna o čemu se radi. Kada je došao u hotel Neptun, tek tada je saznao da je on predmet plenuma.

- Ranković je uklonjen, a onda je odlučeno da se ispitaju optužbe o prisluškivanju i pregleda Titova rezidencija na Dedinju. Cvijo Kerkez iz Bosanskog Petrovca je bio načelnik posebne veze u Gardi. On mi je ispričao kako ga je pozvao pukovnik Vinko Valter, načelnih vojne bezbednosti pri Titovom kabinetu. Rekao mu je da ode u Užičku, jer je došla komisija koja ispituje rezidenciju kako bi našli prislušne uređaje. Tamo je zatekao druge članove komisije, Rašetu iz Hrvatske, istog onog posle čije posete je nađen mikrofon u Titovoj sobi, još jednog iz hrvatske bezbednosti i jednog iz savezne bezbednosti. Pregledali su rezidenciju od prizemlja do krova, prostoriju do prostorije i ništa od prisluškivača nisu našli. Na kraju ih je Cvijo pitao: "Pa je l ozvučeno?", a oni odgovore da nije. Ispostavilo se da nikakvi prislušni aparati ne postoje.

Rasturanje zemlje

- Kerkez je potom zatražio da se odmah napravi zapisnik u dva primerka. Jedan je uzeo on, a drugi su zadržali ostali članovi komisije. Odmah je otišao i predao izveštaj Mirku Milutinoviću, tadašnjem Titovom šefu kabineta. Svaki dan su ujutru dva oficira iz oficirskog bataljona slali poštu iz vojnog kabineta avionom Titu na Brione. Istog dana su odneli izjavu da rezidencija nije prisluškivana. Kada je Tito to pročitao, imao lakši srčani udar na Brionima jer je shvatio da je sve izmišljeno da bi uklonili Rankovića. Danima je odbijao bilo koga da primi u posetu, ni sa kim nije razgovarao, a u šetnju je išao samo sa Jovankom. Ona mi je posle pričala kako je bio nervozan zbog toga.

- Uprkos odomaćenom mišljenju u javnosti, kontakti Tita i Rankovića posle toga nisu prekinuti. Kada je Tito 22. decembra 1979. godine u Karađorđevu govorio vojnoj delegaciji, dotakao se i Rankovića. Nikada kraće nije govorio. Tada je rekao kako su se on i drug Marko, što je Rankovićevo ime još iz ilegalne borbe, čuli nekoliko puta otkad je smenjen. "Drug Marko je isti kakav je bio ranije. Nikakve probleme nije pravio. Ja sam drugu Marku predlagao da se uključi u privredni razvoj zemlje, a on mi kaže da neće zbog članova Centralnog komiteta Srbije i Srba iz ostalih republika", rekao je tada Tito. Razlog je jednostavan. Jedino su Slovenci skoro svi bili na Rankovićevoj strani tokom Brionskog plenuma i nisu glasali za smenu. Smenili su ga Srbi iz Srbije, BiH, Hrvatske, svi su glasali protiv Rankovića, dok su i Makedonci i Crnogorci bili protiv. Sve su izmislili Kardelj i Bakarić i celu aferu podmetnuli preko Krajačića, servirali to Titu i on bez provere u sve poverovao. Tako se počelo rasturanje Jugoslavije.