Kuće nove, ali duše boluju
Za gradić Krupanj do pre godinu dana mnogi nisu znali. Od maja 2014, svi znaju za prestonicu Rađevine koja je u nezapamćenim poplavama preživela pravu kataklizmu.
Slike varoši zatrpane muljem, izvrnutih kuća obišle su svet, činilo se, ni manjeg mesta ni veće štete u majskom potopu Srbije. Godinu dana kasnije, ova varoš je veliko gradilište, još se uklanjaju tragovi besa ovdašnjih rečica i ožiljci onoga što su napravile bujične poplave. Radi se put Krupanj-Stolice-Loznica, rekonstruišu odneti rečni nasipi, u prvobitno stanje vraćaju se regulisana rečna korita, u celoj opštini se menjaju optički kablovi, rade nove ulice.
Jedna žrtva i porušene kuće
U majskoj poplavi nastradao je Veličko Divljaković (49), a svi koji su ostali bez doma dobili su krov nad glavom. Sagrađeno je 27 novih kuća, 17 u gradu na lokaciji Vašarište, a deset po krupanjskim selima, ili je vlasnicima dat novac.
Mnogima je prošli maj promenio život primoravajući ih da napuste rodnu kuću. Jedan od njih je i Šaban Suljić. Njegova nekadašnja kuća na sprat, od 90 kvadrata bila je pored reke, imao je dva kupatila, sobe i taman ju je sredio, kada je stigao potop. Kada je voda grunula uspeo je da izađe sa suprugom, sinom, snahom i dvoje unučadi. Gledao je kako voda odnosi sve što je imao. Od imovine im je ostala samo odeća koju su imali na sebi. Do decembra prošle godine sa suprugom je bio u hotelu, sin je s porodicom stanovao pod kiriju, a onda su se uselili u jednu od 17 novih kuća na Vašarištu. Sreli smo ga kako sa komšijama priprema postavljanje ograde oko okućnice.
- Ovde sam od 20. decembra i zadovoljan sam. Hvala državi i opštini što nas nije ostavila bez krova nad glavom. Sređujemo okućnicu, betonirali smo staze oko kuće, unuk Bojan je napravio česmu. Nova kuća ima sto kvadrata, lepa je, ali mi je duša bolesna - kaže Šaban.
Na pomen stare kuće i prošlog maja, oko mu zasuzi, a prethodnica reči je dubok uzdah, onaj bolno težak.
- Do stare kuće odem svaki dan, nekada po dva-tri puta. Tamo sam proveo 65 godina, rodio se, tamo su rođena moja deca, koliko sam tu hleba pojeo i noći prespavao, ne može to čovek tek tako da izbriše. Odem, gledam ono što je ostalo, gole zidove. Kažem, lepo je ovde, ali šta ću, vuče me srce - kaže Šaban pa zove na kafu koju njegova supruga Ajka prošlog maja nije imala gde da pristavi.
Most od balvana
Mevludinu Migiću, glavi sedmočlane porodice voda je poštedela kuću, ali je ostao bez dvorišta i prelaza na desnu obalu. U vreme poplava mašine su srušile metalni most kojim je prelazio reku.
- Sami smo ovde pravili sedam, osam puta manji prelaz, ali ga je voda odnosila. Opštinu smo molili da nam urade neki prelaz, ali kažu ne smeju jer nije njihova nadležnost. Odavde deca idu u školu, obdanište i trebao nam je bolji prelaz. Pre petnaestak dana smo premostili reku postavljanjem dugih balvana na ostatke betonskih nosača metalnog mosta i dasaka. Da nismo uradili mostić, ne bi mogli preko. Ovde su radili obalu sa jedne strane, a hoće li sa naše videćemo - kaže pa sa četvorogodišnjom unukom pažljivo pređe do kuće.
Veliki haos zadesio je lani naselje Žarkovača, s jedne strane voda, s druge klizište. Od četiri kuće ispod klizišta ostala je gomila šuta, a preko puta njih i dalje stoji izvrnuta kuća Dragana Đurđevića, simbol stradanja Krupnja kao nemi svedok siline bujice.
- Posle žalbe za prvobitno određenu prvu kategoriju oštećenja (najveća je šesta), za kuću u kojoj živim sa suprugom sam dobio četvrtu i oko 3.000 evra, ali sam u spoljne radove, drugi temelj i izlivanje staza, uložio više od 4.000. Unutra još nisam ni počeo da radim. Za onu izvrnutu nisam dobio ni dinara jer se po uredbi Vlade Srbije za pomoćne objekte nije dobijala nadoknada, a ona je tako kategorizovana iako je u njoj osim radionice i garaže bila i soba za stanovanje. Tako za najslikaniji objekat krupanske poplave nema nadoknade, a ovde se slikao svaki političar koji je tih dana posetio Krupanj - kaže dok pokazuje "slavnu" kuću.
