Kletvom do Čarolije
Na grubo rezanoj dasci u Donjem Vardištu pored puta za Gornje Vardište napisano je "Skreni, skreno dabogda". A kad putnik skrene desno, bojeći se kletve sa neobičnog putokaza, naći će se u mini-kampu, na ušću reka Drine i Rzava sa zvučnim nazivom Čarolija.
Vlasnik ovog kampa je Čedo Jovičić iz Vardišta, boem, zanesenjak, ljubitelj prirode i druženja. Prozvali su ga Čedo Čarolija.
- Jedne tople letnje jeseni u Crnom Rzavu, čija temperatura može dostići i 28 stepeni, kupali se moja devojka i ja. Žubor čiste planinske vode koja stiže sa Zlatibora, kreket žaba u obližnjoj bari, srp meseca nad vardiškom kotlinom, očaravajuća atmosfera izmamili su u njenim grudima uzdah: "Ovo je čarolija". Zapamtio sam to i rekao sebi - kampu ću dati baš to ime - priča Jovičić.
Odvajkada su se ljudi kupali na ušću dveju reka sunčajući se na steni koja dominira nad vodom i okolinom.
- Sećam se, a postoji i fotografija u porodičnom albumu, kad je moj deda okupio unučiće na kupanje, i sedimo tako nas desetak dečaka, na ćelavo ošišanih i jedna devojčica, kad će on reći: "E, da je vala, još samo hladno pivo." Situacija se ponovila i sa mojim ocem koji je isto tako, sunčajući se na steni iznad reka uzviknuo: "Što bi godilo ladno pivo".
Čedi Čaroliji se ostvario dečački san i ispunjena je i njegova želja. U njegovom frižideru, u kućici pored divlje plaže, uvek ima hladnog piva.
- E, ta kućica ima svoju priču. Za vreme velike poplave pre pet godina razbesneli Crni Rzav podigao je objekat zajedno sa svim stvarima u njemu i odneo ga čak preko Bijelog Rzava i isturio ga na jednu livadu. Kad sam otvorio vrata, sve stvari i nameštaj su bili tu. Tada sam odlučio da na steni podignem veliki beli krst - veli Čarolija.
Predah
Nekoliko stotina metara od Čarolije je i magistralni put Višegrad-Užice, pa leti livade okolo zauzmu automobili. Njihovi putnici predahnu za časak u hladovini starih topola i žubora vode i zauvek zapamte čoveka koji je za svakog od njih imao lepu reč i ispunjava im svaku želju, a zovu ga - Čedo Čarolija.
U letnjim vrelim danima pohrle u Čaroliju na stotine Mokrogoraca, Višegrađana, pa i Vardištana da se odmore, okupaju, popiju nešto hladno i zamezete.
- Na usluzi im je kamenom ozidano ognjište, pa volja im da spremam roštilj ili oni donesu meso i drugu hranu pa sami peku - objašnjava Jovičić.
