"Vučić na Gazivodama brani opstanak Srba na Kosovu"
"Braneći Gazivode premijer Vučić brani opstanak Srba na Kosovu jer bi u suprotnom Priština kontrolisala snabdevanje vodom i strujom Srba na severu."Ovako za "Blic2 Marko Đurić, direktor Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, objašnjava poruku Aleksandra Vučića zvaničnicima EU da “ako kažu ‘ne‘ otvaranju poglavlja za pristupanje Srbije EU zbog Gazivoda, moraju da nađu novog premijera jer on to neće da potpiše niti će pristati da se Prištini prepusti 100 odsto vlasništva nad Gazivodama.
- Pitanje upravljanja se ne pominje ni u jednom sporazumu sa Prištinom. Priština se sada služi trikovima i traži da joj se prepusti upravljanje, a da se kasnije rešava pitanje vlasništva. Međutim, ne pada nam na pamet da pravimo ustupke kada je reč o tako važnom hidropotencijalu. Tražimo da nam neko pokaže u kom sporazumu se pominje reč Gazivode, nema je nigde, ni u onom koji se odnosi na pitanje energetike, ni u prvom Briselskom sporazumu - kaže Đurić.
Oko samog veštačkog jezera i hidrocentrale Gazivode, kod Zubinog Potoka, i trafostanice Valač koplja se lome zapravo jer onaj ko ih kontroliše ima pod kontrolom energetske resurse za sever Kosova, ali i vodne resurse za teritoriju celog KiM.
Pročitajte još:
* Vučić: Neka kažu da nema poglavlja, ja Gazivode ne dam
* Đurić: Mirovni sporazum za nas ne postoji
- Njima upravlja “Elektroprivreda Srbije“ i kao što se zna, Srbi struju na severu praktično ne plaćaju, odnosno nivo naplate je oko 11 odsto. Gazivode, inače, prihoduju desetine miliona evra godišnje samo od vode, a da ne govorimo o radnim mestima za Srbe. Deo ovog hidrosistema je i kanal Ibar-Lepenac, koji je praktično vitalni vodni resurs za teritoriju KiM, počev od snabdevanja vodom, preko navodnjavanja do rashlađivanja Termoelektrane “Obilić”. Imovina ovog celog kompleksa je od neprocenjive vrednosti, a Priština nije pristajala u Briselu ni na ideju o mešovitoj kompaniji koja bi bila novoosnovana, ali kao ćerka kompanija u sastavu EPS - objašnjava naš izvor.
Naime, Priština ne želi uopšte da pregovara, tvrdeći da je reč o njihovoj imovini, koju su inače i prodali izvesnoj turskoj kompanija, koja međutim, ne može da uđe u posed jer je pod kontrolom našeg EPS-a, dok Beograd traži da bar pola bude vlasništvo ZSO.
