Da li je Srbija jedina prepreka "Velikoj Albaniji“?
Balkanski savez nije sada izvodljiv, ali sama činjenica da se u Srbiji priča i razmišlja o tome kao rešenju je dovoljna. Da bi se formirao takav savez, mora se desiti novi niz incidenata koji bi podstakao zemlje sa mape "Velike Albanije" da se udruže, a njihova bi osovina bile Srbija i Grčka.
Šta Vašington misli o tome - Edi Rama govori. Ova krilatica već mesecima kruži među političkim elitama zemalja koje potpadaju pod takozvanu mapu "Velike Albanije“. Utoliko pre, predsednik Srbije nije bez razloga zabrinut što sumnja u, kao je rekao, blag odgovor Zapada na sve agresivnije izjave u vezi sa ujedinjenjem Albanca.
Više od ovoga brine činjenica da je Nikolić u pravu kad kaže da kada bi Albanija organizovala referendum o ujedinjenju, pre svega sa Kosovom, Evropska unija tu ne bi mogla ništa.
Koliko je realan Nikolićev predlog o balkanskom savezu u kom bi se našle zemlje koje su na tzv. albanskoj mapi - Srbija, Crna Gora, Grčka i Makedonija - i da li bi on mogao da predupredi velikoalbanski scenario?
Kad bi bili suvereni
Stevan Gajić, istraživač saradnik na Institutu za evropske studije, objašnjava da bi to bilo moguće kada bi sve pomenute države bile suverene i sa jakom vojskom.
- Bez ozbiljnog miga sa Zapada, Albanci neće krenuti u rat. Nikolić je načelno u pravu kada priča o potrebi formiranja saveza, ali da bi do toga došlo mora da se desi novi krug incidenata, koji bi podstakao ove zemlje da se udruže, a čija bi osovina bile Srbija i Grčka - kaže on.
Pročitajte još:
* Skoplje ćuti o ujedinjenju Kosova i Albanije
Ono što pak Gajić uočava je činjenica da je zbog razdora u albanskom društvu ideja "Velike Albanije“ trenutno kohezioni faktor koji je i poslednja šansa da se Albanci održe na okupu.
- Samo u slučaju eskalacije sukoba društvo bi nateralo političare da se ponašaju mnogo nezavisnije u odnosu na centre moći, gde pre svega mislim na Vašington i Brisel, koji u dobroj meri i određuju politiku ovih zemalja - objašnjava Gajić uz napomenu da su Albanci na Balkanu bili sredstvo u rukama američke politike i da rade i govore ono što im je dopušteno.
Rukovodilac Centra za proučavanje savremenih balkanskih kriza Instituta za izučavanje Slovena Ruske akademije nauka Jelena Guskova u razgovoru za Sputnjik kaže da je vrlo dobro što je o terorizmu i "Velikoj Albaniji“ u Srbiji neko najzad progovorio i, za početak, makar pokazao inicijativu da tome stane na put.
- Ono što je predloženo je dobar potez, jer govori da Srbija bar razmišlja u dobrom pravcu. Pritom, kad se kaže ujedinjenje ne misli se na neku federaciju, već na privlačenje pažnje Evrope i nekih istočnih struktura, ali i Rusije, ka tom pitanju. To je jako važna stvar. Mislim da bi trebalo napraviti niz istraživanja u svim pomenutim zemljama, koja bi mogla da ukažu na proces stvaranja 'Velike Albanije'. Da li je, međutim, sada moguće napraviti takav savez - mislim da nije. Ali i sama činjenica da se o tome priča i da se razmišlja o tome kao rešenju je dovoljna“, ističe ona.
Tabu tema
Guskova kaže da je ruski Centar za proučavanje balkanskih kriza proučavao taj fenomen koji je, faktički, 30 godina bio tabu tema. Centar je, napominje ona, izučavajući ovu temu počev od 19. veka pa sve do 2010. godine, izdao četiri toma građe, u kojima je taksativno navedeno kako, korak po korak, Albanci idu ka ostvarivanju svoga cilja.
- Albancima je bilo jako teško da taj svoj san ostvare, ali sad je došlo vreme kada oni vide da to mogu. Godine 2001. bio je ustanak Albanaca i na jugu Srbije i u Makedoniji. Kosovski problem je bio dosta dobro rešavan do 1999. godine, ali su posle, u pregovaračkom procesu, oni dobili sve osim stolice u Ujedinjenim nacijama. Tek sada vidim koliko vaše rukovodstvo shvata da je do potpune nezavisnosti Kosova ostalo samo pola koraka. Jedino što još uvek ne postoji je potpis države Srbije kojim se priznaje nezavisnost Kosova - kaže Guskova.
Ona dodaje da je ostavrivanje albanskog projekta već počelo, navodeći kao primer zajedničko zasedanje albanske i prištinske vlade u Tirani, što je, tumači ona, demonstrcija celom svetu da su oni već na tom putu.
- Što se tiče Crne Gore, naši podaci govore da su i oni već krenuli tim putem; bilo je parola, poruka i šetnji mladih sa albanskim zastavama koji su tražili ujedinjenje. U Grčkoj je druga priča, ali i tamo postoji problem. Albanci su u Makedoniji dobili sve posle ustanka 2001. godine. Pitanje je sada zašto niko tom procesu ne može da se suprostavi? Ja sam sigurna da osim Srbije to ne može niko. Srbija može da bude taj centar, uvek se iz nje kretalo kad je svim narodima bilo teško - navodi Guskova.
Međutim, kako kaže, danas su, nažalost, naročito Evropa i Amerika uništile samostalnost i srpski duh suprotstavljanja negativnim procesima na Balkanu. Navažnije je, ipak, kaže ona, što je Srbija to pitanje postavila i progovorila o projektu stvaranja "Velike Albanije“.
