NATO tera Ruse iz Srbije
Srbija je posle parafiranja IPAP sporazuma sa NATO, prošle nedelje potpisala i Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu civilne zaštite EU, što je proizvelo spekulacije o sve ubrzanijem ulasku pod zapadni odbrambeni krov.
Ovi potezi su u orbitu javnosti ponovo izbacili priču o Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu i nedefinisanom statusu ruskog osoblja oko kojeg se pletu kontroverze i dok ih njihova zemlja naziva humanitarcima, sa Zapada se podgrevaju priče da je reč o špijunima.
Rastu pritisci
- Srbija je pod ogromnim pritiskom sa više aspekata od ucena oko Kosova i Metohije i dizanja lestvice za ispunjenje Briselskog sporazuma do početka pregovora o poglavlju 35 vezanog za KiM. Tu je i poglavlje 31 gde spada i odnos Beograda i Moskve i zahtevano usklađivanje srpske sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno priključenje sankcijama protiv Rusije. Srbija za sada odoleva, ali intenziviraće se pritisak, možda i pisanim uslovom za otpočinjanje pregovora sa EU- ocenio je Aleksandar Mitić.
Ruski mediji paraf Beograda i Brisela vide kao znak da Moskva neće moći da računa na proširenje regionalnog centra, a dnevnik "Komersant" navodi da se u Moskvi tumači kako je tim sporazumom sa EU potpisanim brzo posle podnošenja zahteva, Brisel u stvari hteo da zaustavi jačanje ruskog delovanja u Srbiji.
Tvrde i da rusko osoblje mešovitog Centra posle tog potpisivanja, neće dobiti status diplomata na kojem insistira Moskva. Privilegovani status i diplomatski imunitet ruskog osoblja u SRHC koji je počeo da radi 2012. trebalo je da bude rešen u oktobru 2014, međudržavnim sporazumom prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu.
Do toga nije došlo, jer ga je prema spekulacijama, srpska strana u poslednjem momentu skinula sa dnevnog reda posete. Tada je ovu priču podgrejao nemački "Špigl", objavivši da je nemačka kancelarka Angela Merkel, insistirala kod srpskih vlasti da sporazum ne potpisuju zbog straha da će SRHC prerasti u ruski špijunski centar. Iako su u Vladi Srbije to negirali, ruski humanitarci su administrativno-stručni radnici, a ne diplomate.
Nespornu činjenicu da se oko ovog centra u nekim zapadnim zemljama podigla velika prašina na zapadu, predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić vidi kao njihovu nelagodnost što takav centar uopšte postoji. Pokušavaju, kako dodaje, da ga relativizuju zbog zapadne odluke da se Rusija u vojno-bezbednosnom i energetsko-ekonomskom aspektu izbaci sa Balkana.
- NATO, zbog nepopularnosti u Srbiji, ispod radara javnosti potpisuje IPAP sa Srbijom i dovodi je do poslednjeg nivoa pre ulaska u taj vojni savez. IPAP im omogućuje niz mehanizama za kontrolu Srbije od vojnog i bezbednosnog do ekonomskog i aspekta ljudskih i manjinskih prava, čime je NATO infiltrirao legalni uticaj na srpski državni aparat i državu - objašnjava Mitić za "Vesti" i ističe da se potpisivanjem sporazuma koje Srbija prihvata dobrovoljno polako preko EU do NATO uvodi pod taj bezbednosno-politički kišobran.
Hladni rat na teritoriji Srbije
Već duže vreme se na teritoriji Srbije, prema rečima Zorana Dragišića vodi hladni rat.
- Setimo se ispada bivšeg ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina, i njegovog neobičnog uplitanja u politička zbivanja odlaskom na partijske mitinge. Kulminacija bila prodaja srpske naftne industrije za koju je premijer Aleksandar Vučić rekao da sprovesti istragu - kaže Dragišić.
Sa zapada se na Centar u Nišu gledalo kao na pandan američkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu i rusku vojnu podružnicu koja bi, između ostalog, mogla da špijunira američki antiraketni štit u Rumuniji.
Za Centar u Nišu, kako je ocenio vojni analitičar Zoran Dragišić, niko ne zna šta tačno predstavlja, pa je, kako kaže, normalno da rusko osoblje ne dobije diplomatski status.
- Srbija je suverena i sama odlučuje kome šta dati na osnovu procene svojih interesa. Rusija hoće da od Srbije napravi ruku za šamaranje EU. Naša Vlada je jasno odredila put ka Briselu, dok je stav prema Moskvi nedovoljno jasan čime sebe stavlja u neugodnu situaciju. Moramo da raščistimo da Rusi nisu kako se predstavljaju starija braća, jer saradnju svode na svoju korist, a našu štetu i ciljaju da budemo ruska ispostava u EU. Sa zapadom su pravila jasna, uslovi za ulazak u EU dati, a računi čisti jer u IPAP sporazumu sa NATO, sve piše i prihvatili su stav Beograda da neće ulatiti u taj pakt - kaže Dragišić.
Poruka EU: Izbeći dupliranje
Evropski komesar Hristos Stilijanides, zadužen za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama, uoči potpisivanja sporazuma sa EU u Beogradu rekao je da bi centar u Nišu mogao da ugrozi Mehanizma civilne zaštite EU, ali da Brisel ne bi mogao da traži od Srbije da ga zatvori. Ipak je dodao da je uopšteni stav EU da svaka inicijativa treba da bude komplementarna i stvori uslove za zajedničko delovanje sa postojećim evropskim Mehanizmom.
- Svako preklapanje ili dupliranje trebalo bi da bude izbegnuto - istakao je Stilijanides.
Cilj Centra spasavanje ljudi
Prema informacijama sa sajta ruske ambasade, RSHC je međuvladina neprofitna organizacija, u zajedničkoj nadležnosti ruskog ministarstva za poslove civilne zaštite i MUP-a Srbije. Od rukovodstva centra se u više navrata čulo da je prvenstveno osnovan radi spasavanja ljudi, što se videlo u akcijama po Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Sloveniji i Grčkoj.
- Zadatak Centra je da obezbedi bezbednost u vanrednim situacijama, a konačnu ocenu o njegovom radu daće građani - objašnjavao je u više navrata kodirektor SRHC Viktor Viktorovič Safjanov.
Igre i oko učešća srpskih gardista na paradi pobednika: U Moskvi "gurali" starce
Spekulacije da zapad vrši pritisak na Srbiju, potkrepili su domaći mediji saznanjima da je Predsedništvu Srbije iz MSP-a upućena preporuka da na Paradu u Moskvi umesto pripadnika Vojske Srbije idu veterani. To, međutim, demantuje šef diplomatije Ivica Dačić.
- Predsednik je samostalno doneo odluku na osnovu Ustava i zakona - rekao je Dačić i potvrdio da je učešće vojnika na paradi u Moskvi bila tema na kolegijumu MSP. Kolegijum je, prema njegovim rečima, dužan da raspravlja o svim aspektima odluka koje imaju spoljno-politički značaj, kao i da takve informacije razmenjuje sa drugim državnim organima.
Izvor blizak vladi, međutim, tvrdi da je mišljenje iz MSP-a o učešću veterana poslato sa faksimilom potpisa državnog sekretara MSP Roksande Ninčić, a da je autor "pisma" Goran Aleksić, pomoćnik ministra i sestrić pokojne Jovanke Broz.
Da Briselu ipak smetaju odnosi Srbije i Rusije, mišljenje je ministra za rad Aleksandra Vulina. On smatra da su nedopustivi pritisci na Srbiju zbog odluke o učešću na vojnoj paradi u Moskvi. Beograd, prema njegovim rečima, pažljivo prati šta se dešava i ne isključuje ni mogućnost novih pritisaka, ali kako je rekao Vulin, na to odgovara držeći se interesa Srbije.
